Čudesan svet Lazara Sretenovića

Promocijom svoje prve knjige pesama "Moj svet", Lazar je proslavio 29. rođendan i istovremeno dao doprinos obeležavanju Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom.

Ovaj dan se obeležava od 2006. godine, i to simbolično 21. marta, jer je u osnovi ove bolesti prisutnost tri hromozoma, umesto dva, na 21 hromozomskom paru.

Upravo ovaj hromozomski poremećaj uzrokuje kašnjenje u fizičkom, intelektualnom i jezičkom razvoju. Svaka osoba sa Daunovim sindromom je jedinstvena ličnost, sa određenim sposobnostima, neki i sa posebnim talentima.

Ranim i timskim radom ekipe stručnjaka, od najranijeg detinjstva u značajnoj meri se može uticati na njihov razvoj koji omogućava da samostalno funkcionišu u svakodnevnom životu.

Lazar je prvo dete iz uredne, redovno kontrolisane trudnoće. Tadašnjim dijagnostičkim metodama ništa nije ukazivalo na to da bi sa bebom moglo biti nekih problema. Nažalost, posle porođaja, za roditelje je nastupio užasan šok kada su im lekari saopštili da njihova beba ima Daunov sindrom. Naravno da su bili zbunjeni i sluđeni jer ništa nisu znali o tome. A i objašnjenja koja su dobili od lekara su bila štura i obeshrabrujuća.

Rečeno im je da će dečak u životu moći "samo da čuva ovce" i ništa drugo. Predloženo im je da bebu odmah daju na usvajanje u Zvečansku, centar za zbrinjavanje odojčadi, dece i omladine. Tada je, nažalost, taj postupak bio uobičajena praksa. Roditelji su bez ikakvog premišljanja odbili taj predlog i odlučili su da zadrže svoju bebu. Najveće ohrabrenje su dobili od jedne divne doktorke koja im je objasnila suštinu bolesti i da je potrebno da samo prihvate činjenicu da je njihovo dete malo drugačije, da treba da mnogo rade sa njim, da ga mnogo vole i da rezultati neće izostati.

Naziv Daun potiče od imena engleskog lekara Langdona Dauna, koji je 1866. godine prvi opisao sindrom na svom detetu, a tek 1959. je ustanovljeno da je uzrok ovog sindroma trizomija.

U preko 95 odsto slučajeva Daunov sindrom nije nasledna bolest. Na 1.000-1.100 novorođenčadi, rodi se jedna beba sa ovim sindromom. Slična je situacija širom sveta, u svim rasama i ekonomskim grupacijama. Stepen teškoća sa kojima se susreću osobe sa ovim sindromom varira u zavisnosti od njihovog IQ koji iznosi između 25 i 80, ali i od sredine u kojoj živi i koliko se sa takvim detetom radi.

Lazar je odmalena bio radoznalo dete, pokazivao je interesovanje za sve što se dešavalo u njegovom okruženju i brzo je učio. Veliku ulogu u njegovom odrastanju imala je gospođa Petruša Popović, logoped, koja je sa Lazom radila od najranijeg detinjstva.

Tada nije bilo inkluzivnog sistema obrazovanja kao danas i na roditeljima je bila teška odluka da li da dete ide u specijalnu ili redovnu školu. Uz pomoć psihologa koji su pomogli učiteljici da prihvati takvo dete i pomogli joj u svemu što je trebalo da nauči o postupanju sa decom koja imaju smetnje u razvoju, Lazar je, u to vreme bio jedino dete sa Daunovim sindromom koje je pohađalo i završilo redovnu osnovnu, a zatim i srednju školu, smer za kuvare. Bilo je teških dana, uspona i padova, ali postignuti rezultati su iznad svih očekivanja.

"Kada sam bio mali,
mnoga slova nisam mogao da izgovorim
al’ sreća me posluži pa mi Petruša pomoć pruži,
pa sada lepe reči bez greške izgovaram,
u svesku ih pišem
i granice o Daunovom sindromu brišem".

Lazar voli da da piše pesme, da se bavi sportom, da se druži sa drugarima.

Naučio je da baš uživa u životu.

Uporedo sa učenjem i mnogobrojnim aktivnosima u okiviru udruženja "Na pola puta", bavi se i sportom i tu postiže odlične rezultate. Član je sportskog kluba osoba sa invaliditetom "Sportsko srce" i redovan je učesnik državnih takmičenja Specijalne olimpijade Srbije u stonom tenisu i plivanju sa kojih se uvek vraća okićen nekom od medalja. Najbolje rezultate ostvaruje na takmičenjima u plivanju i stonom tenisu. "Specijalne olimpijade" se održavaju u gradovima širom Srbije.

Tamo se povremeno provode i celi vikendi, tako da se, pored sporta, ovi mladi ljudi druže, zabavljaju, ostvaruju nova prijateljstva, a i rađaju se simpatije i ljubavi.

Nije sramota provesti život čuvajući ovce, kako su mu predvideli neki doktori na rođenju. Ipak ogroman je uspeh postići rezulte kakve Lazar postiže zahvaljujući svojoj upornosti i neumornom radu, ali i čitavom timu stručnjaka: pedagoga, psihologa, logopeda, fizioterapeuta, vaspitačica, učiteljice i nastavnika bez čije pomoći se ne bi postigli ovakvi rezultati. Naravno, najveću pomoć i podršku ima u svojoj porodici: od oca, brata i majke od kojih dobija beskrajnu ljubav i posvećenost. Posebne i presudne zasluge pripadaju svakako mami Verici.

Prvu knjigu pesama njegovi roditelji su finansirali sami. Doživela je neverovatan uspeh i posle toga, mnoga važna vrata su se otvarala sa svih strana. Gradska biblioteka je odlučila da finansira drugo izdanje Lazine knjige pesama, a u novembru prošle godine Lazar Sretenović je dobio nagradu grada Pančeva za doprinos kulturi.

Laza je divan, vredan, srdačan, vaspitan, neposredan, veoma drag momak.

Postao je jako popularan i rado viđen gost na mnogim manifestacijama, gostovao u mnogim radio i televizijskim emisijama. Laza je često u prilici da odgovara na mnoga novinarska pitanja, baš kao i svaka druga medijska zvezda i odlično se snalazi u toj ulozi. A kada ostane sam sa sobom, onda mašta o svojoj budućnosti, o malom salašu gde bi sa svojom budućom devojkom, koju želi da pronađe, gajio životinje i živeo paorskim životom kao što su živeli njegovi baba i deda.

Znak podrške i ljubavi osobama sa Daunovim sindromom su dugačke šarene čarape koje su uzete za simbol jer su sličnog oblika kao hromozomi, kao i zbog toga što ih osobe s ovim sindromom ne mogu upariti.

Suština obeležavanja ovog dana je ukazivanje na položaj ovih ljudi, razumevanje i međunarodna podršku kako bi se poboljšao položaj osoba sa Daunovim sindromom, a samim tim i kvalitet njihovog života. Pomoć je potrebna u smislu podrške njihovoj integraciji u društvu, obezbeđivanje mesta u vrtićima i školama kao i trajno i jednostavno rešavanje socijalnog statusa ovih osoba.

Dr Slavica Plavšić