Živojin Mišić - život i smrt jednog od najvećih srpskih vojskovođa

U Ribnici je krenuo da pohađa osnovnu školu, koju je na kraju završio u Kragujevcu. Gimnaziju je upisao 1868. godine u Kragujevcu. Prvi, drugi i šesti razred gimnazije završio je u Kragujevcu, a treći i četvrti u Beogradu, u Prvoj beogradskoj gimnaziji. U prvih pet razreda gimnazije nije bio odličan đak, ali je šesti razred završio sa znatno boljim uspehom. Na kraju je primljen 1874. u Vojnu akademiju, kao 19. u rangu. U beogradskoj Vaznesenskoj crkvi, oženio se sa Lujzom Krikner.

Mišić je, u Balkanskim ratovima takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika i njegova desna ruka.On je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Кumanovske bitke unapređen u čin generala. Istakao se pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Posle ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan zaslugom oficira pripadnika Crne ruke.

Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode

Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, postavljen je za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Кolubarske bitke, njemu je predata komanda nad Prvom armijom. Zahvaljujući Mišićevom znanju, ova armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Takođe, Mišić je 4. decembra 1914. godine unapređen u čin vojvode.
Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru 1915. godine, kada se srpska vojska povukla na Кosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Polovinom 1916. godine ponovo je postavljen za komandanta Prve armije koja je naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bici kod Goničeva oslobodila Bitolj.

U junu 1918. godine zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Srpskom vojskom je komandovao tokom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Кraljevina Srbija. Živojin Mišić je pao u bolničku postelju. Otišao je na lečenje u Pariz, budući da su lekari videli da je u veoma lošem zdravstvenom stanju, insistirao da se vrati u Beograd. Svoje poslednje dane proveo je u Vračarskom sanatorijumu. Borio se 14 meseci sa bolešću.

A kako je ovaj srpski ratnik proveo svoje poslednje dane saznajemo iz štampe.

- Već pre tri dana vojvoda je dobio naglo povećanje temperature, a otoci od žljezda koje su mu se pojavile na telu, počeli su se primetno pojačavati. Za sve to vreme, kao i kroz duge mesece koje je proveo prikovan za bolničku postelju, vojvoda se držao pribrano i dobro. Ali je sinoć nastupila kriza usled plućnog edema koji ga je sve više gušio. Radnja srca, koja je i inače u poslednje vreme bila slabija, usled nehranjenja i potpune iznurenosti, od sinoć je toliko oslabila, da su mu lekari morali ubrizgavati kamfor. Kada je video šta lekari već preduzimaju, vojvoda je bolno uzviknuo: "Zar je već dotle došlo?" Sve do pred samu smrt bolesnik je bio potpuno svestan ne govoreći ništa o smrti. Sve do poslednjeg trenutka sa vojnicima koji su ga negovali postupao je, kao i na frontu, neobično pitomo i ljubazno, nazivajući ih sinovima i decom - pisala je "Politika".
Ostale su zabeležene i poslednje reči vojvode Živojina Mišića.

- Kada je jutros, oko četiri časa, nastupila poslednja kriza i kada se videlo da je smrt već tu, vojvoda je u nekoliko mahova uzviknuo: "Oh, kukavcu meni! "To su možda bile misli na porodicu koju, siromah, ostavlja sirotu i nezbrinutu. Oko pola šest časova, vojvoda se obneznanio izgovarajući poslednje reči: "Opšta je situacija dobra. Oni se povlače…" Trenutak docnije nastupila je smrt - izvestila je "Politika".

Takođe, često se citira njegov čuveni citat: "Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!".