Gordan Petrić: Moja borba sa rakom kože

- Bitno je da kažete ono što želite, da postoji “crvena linija” do koje se može i to uvek poštuju i igrači i svi koji me poznaju. Naravno, ne možete baš uvek da ostanete imuni na neke događaje, postoji malo “golicanje” u organizmu, no, trudim se da to ne ispoljavam... - rekao je Petrić.

- Karijeru sam okončao u 31. godini, iako sam kao igrač uvek bio izuzetno fizički spreman i mogao sam da igram bar još pet ili šest godina na tom nivou. Međutim, desilo se što se desilo, dijagnostikovan mi je rak kože i možda sam mogao da nastavim da igram, ali bih stalno bio pod nekim gripoznim stanjem, bio sam na “interferonu” godinu dana i odlučio sam da prestanem sa fudbalom da ne bi opterećivao organizam. U narednih pet godina sam bio na pregledima, kontrolama, lečenju, a pošto kod nas tada nije postojao “pet-sken”, često sam boravio kod Predraga Mijatovića u Valensiji. Mnogo puta sam putovao u Španiju, ali sam bio izuzetno disciplinovan, jer sa tim nema šale, to je borba...

- Sećam se, kada sam uradio poslednji snimak, pošto posle pet godina rak može da se vrati, preselio sam se na Avalu, na Trešnju, slušao sam pričice u prirodi, gledao utakmice na TV, nisam se opterećivao ničim da se ponovo rak ne bi aktivirao. Stres je jedan od ključnih faktora u slučaju tog oblika karcinoma i uveren sam da bi moj prijatelj Darko Grubor, bivši generalni sekretar Partizana, danas bio živ da je odmah napustio posao - zaključio je trener crno-belih za Telegraf.rs.