Pretukli ga na smrt: 25 godina od ubistva malog Dušana

Dušan Jovanović je kobnog 18. oktobra 1997. godine tražio od oca novac da ode i kupi sok. Otac mu je dao novac i poslao u prodavnicu ne pomišljajući da će sina pustiti pravo u smrt. Malenog Dušana presreli su Čujić i Fendrik. Počeli su da ga udaraju pesnicama, šutiraju nogama po glavi, gaze dok je on grčevito stezao novac koji mu je otac dao. Šutirali su nesrećno dete po telu i glavi čizmama koje su bile ojačane metalom, krvoloci se nisu zaustavili sve dok mu nisu slomili vrat.

Maleni dečak je sahranjen dva dana kasnije u belom kovčegu, a na ispraćaj na večni počinak došlo je nekoliko stotina ljudi.

Tragična sudbina porodice nastradalog dečaka

Njegova majka se obesila nakon ubistva, otac je ostao bez obe noge, a potom preminuo od infarkta. Dve rođene sestre su se preselile u Švedsku. Milan Čujić i Ištvan Fendrik su dobili po deset godina maloletničkog zatvora. Kazna maloletničkog zatvora najpre im je umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine. Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.

Pored spomen ploče koja je podignuta na mestu gde je Dušan ubijen, a sa koje "gledaju njegove velike nežne oči", okupljali su se članovi familije, predsednici Romskih udruženja i drugi ožalošćeni.

- U meni sama pomisao da ga je neko ubio samo što je Rom izaziva užas, grozan osećaj, on je imao samo 13 godina i bio je druge boje. Kako su mogli?! - kroz suze se tada pitala Kristina Isailović, sinovica ubijenog i dodaje da će dolaziti svake godine jer ovo ne sme da se zaboravi.

Dušanov zet, Saša Mitrović, rekao je da je on je bio jako dobar dečko i da bol nikada neće prestati.

- Svi smo od krvi i mesa, nebitno da li smo Romi, da li smo Srbi… Svi smo ljudi - rekao je on.

Dalibor Nakić, predsednik saveta Romske nacionalne manjine, drhtavim glasom i suzama u očima istakao je da ne smemo da dopustimo da ubistvo Dušana ikada zaboravi.