Grigorije: Kad nam sva mudrovanja gube snagu

S druge strane, uverio sam se mnogo puta do sada, ponajviše na osnovu iskustva bližnjih ljudi, da bolest u potpunosti može da promeni pogled na život.

Tako se, nažalost, neretko dešava da tek u bolesti počinjemo da cenimo dar života, koji smo do tog trenutka uzimali olako i „zdravo za gotovo“.

Bolest je veliki teret, kojem se niko ne raduje (čak ni oni koji je sagledavaju i tumače iz hrišćanske perspektive). I to je nešto sasvim normalno i ljudski.

Normalno je da se pitamo: zašto, kako? Zašto baš nama? Normalno je da prolazimo kroz faze u kojima smo i besni, i tužni i ljuti na život i sve oko sebe.

Jedno je ipak nesumnjivo – u bolesti se ispolji naša snaga za koju nismo ni znali da je posedujemo. Tada ne samo da možemo bolje i snažnije da sagledamo i osetimo život već nam postaju jasniji prioriteti, ciljevi i želje. U tom smislu, bolest deluje otrežnjujuće i pokretački.

Po mom mišljenju, veoma je važno da svi koji se suoče s teškom dijagnozom snažno i bez ostatka prigrle život, da ne klonu duhom i da ne gube nadu u ozdravljenje.

Rečju, važno je uraditi ono što zavisi od nas kako bi onda i Bog i drugi ljudi (bližnji i lekari) mogli da nam pomognu na putu izlečenja.