Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Život

[ Izvor: Mediji ]

24. 08. 2022. 07:06 7

Slobodan dobio koronu u Švedskoj, imao neverovatno iskustvo u bolnici

Slobodan je opisao svoje iskustvo iz bolnice u Švedskoj u kojoj je bio zbog koronavirusa, a sve što je ispričao isprva zvuči kao bajka ili bar skrivena kamera.

Nešto pre podneva u moju bolesničku sobu u jednoj lokalnoj bolnici u Švedskoj ulazi medicinska sestra. U ruci drži olovku i notes i pita me: „Šta želite za ručak?“. Ležim u krevetu sa električnim podešavanjem dušeka, od čarapa, gaća, pantalona do majice potpuno u novoj odeći koju sam dobio po prijemu na kovid odeljenje, priča Slobodan za portal Index.hr.

Kroz prozor se vidi obližnja šuma, WiFi signal je odličan, a pri ruci mi je i daljinski upravljač za bolnički televizor. Soba je samo moja, nema drugih kreveta. U prostranoom kupatilu iznad lavaboa čekaju me četkica i pasta za zube, dva peškira kao i pribor za brijanje. I dovoljno toalet papira. Ništa od toga nisam poneo od kuće.

Osećao sam se kao u hotelu

Slobodan je rekao da bi se osećao kao u hotelu, samo da nije imao cev za kiseonik u nosu. „Sad me i pitaju šta bih da jedem za ručak, kao da sam u restoranu. Pa ne znam… Dajte mi isto kao i ostalim pacijentima. Šta se uopšte nudi?“, ispričao je Slobodan. „Imamo svinjsku šniclu ili pečenog oslića, ali možemo da pripremimo i nešto drugo, naravno jednostavnije“, prepričava Slobodan reči medicinske sestre, čiji izgled i ime na pločici pokazuju da nije rođena Šveđanka.

Slobodan se odlučio za oslić, a onda je dobio i ponudu za voće i mogao je da bira.

- Tokom popodneva doneću vam malo voća. Šta biste želeli?“. „Mogu li dobiti grožđe?“ brzo sam prihvatio visoke standarde.

- Nažalost, grožđa nemamo. Ali očistiću vam dve mandarine, rekla je medicinska sestra, zapisujući njegove želje i broj sobe.

Švedska po stanovniku ulaže preko 5000 evra godišnje u zdravstvo, ali…

Međutim, iako Švedska pruža solidnu uslugu svojim građanima, čak i tako ogromna izdvajanja za zdravstvo (u apsolutnom iznosu samo Danska i Luksemburg izdvajaju više u EU/EEA) ne garantuju univerzalno zadovoljstvo stanovništva i kontinuiranu vrhunsku negu. U martu ove godine, na primer, čak 180.000 švedskih državljana čekalo je na hirurške zahvate.

Uz to, skoro 10 odsto švedskog stanovništva uopšte ne koristi usluge javnog zdravstvenog sistema, iako ga i dalje finansira iz svojih poreza, jer ima ugovorene privatne polise osiguranja. Isto tako, anketa Svenska Dagbladet iz 2020. godine pokazala je da 70 odsto građana smatra da bi nacionalna vlada trebalo aktivnije da bude uključena u zdravstveni sistem.

Ovi podaci govore da se novcem može mnogo postići, ali dobrom organizacijom, strategijom, digitalizacijom i vizijom, verovatno mnogo više.

- Švedska ima velik, bogat, trom i relativno efikasan zdravstveni sistem. Švedska želi da bude država blagostanja i u skladu sa tim u zdravstvo i socijalnu pomoć ulaže ogromne resurse. S druge strane, Šveđani znaju koliko svog poreza izdvajaju za zdravstveni sistem i zato puno očekuju od njega, rekao je za Index dr Goran Mijaljica, specijalista psihijatrije i načelnik Poliklinike za krizna i traumatska stanja, Poliklinike za izbeglice i Poliklinike za decu izbeglice regije Vastra Gotaland.

Dr Mijaljica je objasnio da u Švedskoj postoji problem sa vremenom čekanja na preglede u bolnicama, ali i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

U Švedskoj takođe svi građani sa pravnim statusom, uključujući izbeglice, imaju pravo na jednaku zdravstvenu zaštitu.

Finansiranje i organizacija zdravstvenog sistema uglavnom je u nadležnosti 21 regiona. Važnu ulogu ima i 290 opština koje su zadužene za produženu negu, rehabilitaciju i brigu o starim licima i građanima sa posebnim potrebama. Uloga nacionalne vlade je da usvoji kriterijume, standarde, principe i smernice i utvrdi politički program za sistem zdravstvene i socijalne zaštite.

Jedna velika mana

U srcu švedskog zdravstvenog sistema je oko 70 lokalnih i regionalnih bolnica, sedam univerzitetskih bolnica, šest privatnih bolnica, brojne nezavisne privatne ordinacije i dijagnostičke ustanove koje imaju ugovore sa regionima i oko 1.200 ustanova primarne zdravstvene zaštite koje opslužuju oko 10,5 miliona stanovnika. Sistem je prilično skup, pre svega zbog velikog broja zaposlenih koji su uključeni u sistem - oko 44.000 lekara i čak 129.000 medicinskih sestara. Zbog toga jedan bolnički dan na specijalizovanom odeljenju košta oko 500 evra, a na odeljenju intenzivne nege i do 2.000 evra.

S druge strane, sami lekari, kroz svoja strukovna udruženja i publikacije, kao glavni nedostatak švedskog zdravstvenog sistema ističu nedostatak kadrova u svim profesijama. Zbog toga se tokom pandemije često isticalo da Švedska ima možda najmanji kapacitet u jedinicama intenzivne nege u Evropi. Zanimljivo je da u Švedskoj nijedno vakcinisanje nije obavezno ni za koga. Čak se ni medicinsko osoblje nije moralo vakcinisati protiv korona virusa.

Bolovanje bez posete lekaru

Zanimljivo je da švedski osiguranici mogu sami otvoriti bolovanje i ostati kod kuće do sedam dana bez posete lekaru. Tokom pandemije, ovaj rok je produžen na 14 dana, što je bilo ključno da se zaraženi izoluju kod kuće i ne prolaze kroz javne prostore. U slučaju bolovanja postoji i određena destimulacija u smislu da nema naknade za prvi dan bolovanja. Uglavnom, poslodavci plaćaju bolovanje u iznosu od 80 odsto plate do 14 dana, nakon čega isplatu preuzima zdravstveno osiguranje.

Cene i sistem

Sve je digitalizovano. Nema papirnih nalaza i istorije bolesti. Digitalizovan je i sistem za naručivanje i komunikaciju, pa su čekaonice uglavnom prazne jer pacijenti dolaze na red po terminu koji dobiju mejlom ili SMS-om. Švedski zdravstveni i socijalni sistem finansira se 87 odsto iz poreza (nema posebnog doprinosa za zdravstvenu zaštitu), dok građani plaćaju 13 odsto kroz participaciju za svaki kontakt sa sistemom. U roku od 12 meseci pacijent će za vanbolničke zdravstvene usluge plaćati najviše 120 evra, a lekove najviše 240 evra. Bolnički dan pacijenata prvih 30 dana košta oko 10 evra, a zatim pet evra dnevno. Oni mlađi od 20 i stariji od 85 godina uživaju potpuno besplatnu negu.

Stomatološke usluge su nešto skuplje. Za usluge u vrednosti do 300 evra tokom 12 meseci, korisnik sve plaća sam. Za troškove od 300 do 1.500 evra dobija popust od 50 odsto, odnosno plaća najviše 600 evra, dok intervencije i procedure skuplje od 1.500 evra korisnika koštaju samo 15 odsto cene. Stomatološka zaštita je besplatna za osobe mlađe od 23 godine.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 7

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Objašnjenje

Zoran Živković [28.09.2022.]




Anketa

Ko je trenutno najbolji srpski fudbaler?

Rezultati

Video dana

Vadite me odavde!