Život
24. 09. 2021. 22:12 5
Vlast gluva na muke ljudi: "Da nam je samo da zasija sijalica"
Sve stane, izgubi se svaka nada, kada čovek ne može da obezbedi sebi osnovne stvari za život. Pokušava, trudi se, bori neprestano, obija sva vrata, ali uzalud. Ne čuju ga institucije, gluva je lokalna samouprava i tako Elizabeta (45) i njen suprug Ivan (50) Jovanović iz sela Voljčince kod Žitorađe ne mogu da legalizuju svoju kuću i uvedu struju. Jedina želja im je struja, a zamislite, već dve godine lokalna samouprava ne odgovara na njihov zahtev za legalizaciju, iako su predali sve papire. Zbog toga ne mogu da imaju električnu energiju. Sijalica u njihovoj kući gorela je četrdseset dana kada je pre manje od godinu dana preminula Ivanova majka, pa im je komšija dao kabal.
Elizabeta je teško bolesna. Prima insulin četiri puta dnevno i kada uveče u 22 sata treba da primi poslednju dozu, stane ispod ulične sijalice i ubode se u ruku. Ima i visok krvni pritisak, a zbog loših uslova života dobila je i astmu.
- Ne znam šta da vam kažem, ovo su nehumani uslovi i ja ne znam kako ćemo dalje. Zaposlila sam se krajem prošle godine u „Leoni“, muž nadniči. Sakupili smo potreban novac i pokrenuli tu legalizaciju pre dve godine, ali još nam nisu odgovorili. Bez nje ne možemo da priključimo struju - teškim i sumornim glasom priznaje Elizabeta.
Ona dodaje da su se raspitivali i u Elektrodistribuciji u Žitorađi, ali da čak i ako legalizuju objekat u kojem žive, a koji je površine 10 puta šest metara, ne može da se uvede struja bez krova, koji njihova kuća nema.
- Da nam je da dobijemo struju, a ne ovako kao slepi miševi nad svećom, koju i nemamo svakoga dana- priznaje svoju jedinu želju Elizabeta.
Do skoro, kaže, kod komšije je držala insulin u frižideru, sada ga čuva na beton ispod kreveta.
- Sve čuvamo na beton, kako se ne bi pokvarilo. Lekove okačim na eksper, u slučaju da se pojavi neki miš. Letos smo živeli sa zmijom, koja je ušla kroz kupatilo, na kojem nemamo prozor. Sakupljamo kišnicu dok spavamo i priznajem, para za krov trenutno nemamo, jer sve ode na moje lekove. Ovaj mesec nisam kupila pumpice, štedim, a kada me zaguši, trpim - očajna je Elizabeta.
Ona je rodom iz Bosne i 2015. godine došla je u Srbiju, upoznala Ivana, plemenitog i poštenog čoveka te se udala za njega. Ivan nikada nije upoznao oca i brinuo se o majci koja je takođe bila teško bolesna sve dok nije preminula krajem decembra prošle godine.
A kuća nedostojna čoveka, nemalterisana, bez krova, jedino je njihovo utočište. U lokalnoj samoupravi je ignorišu uvek kada ode da pita šta je sa legalizacijom, potraži novčanu pomoć da naprave krov, ali Jovanovići ne gube nadu. Uzdaju se da će ih neka sila pogledati i da će konačno rešiti svoj problem. Samo ih ta nada i održava.
Ukoliko neko želi da pomogne Jovanovićima da naprave krov, račun u Komercijalnoj banci je 205-9011008318500-22
Komentari 5
ostavi komentar