"U Srbiji nema države, pa je australijski model borbe protiv kovida nemoguć"

- Mi smo punih šest meseci bili potpuno zaključani, od polovine juna do polovine novembra. Mogao si da se krećeš samo do prodavnice, odnosno pet kilometara maksimalno od stana i nigde više.Ništa sem prehrambenih prodavnica i fabrika koje se bave tom delatnošću nije radilo. I to samo jedan član iz porodice imao je dozvolu da ide u nabavku. Svi su poludeli, ali je ipak na kraju to dalo rezultata - kaže Slaviša za Direktno.rs.

On objašnjava da su kazne bile enormno visoke i da je, na primer, lice koje je zatečeno kod nekog u kući moralo da plaća kaznu od 10.000 australijskih dolara, što je negde oko 8.000 evra. Za kretanje van dozvoljenog kazna je bila 1.200 dolara, odnosno oko 800 evra.

- U tom periodu, država je maksimalno zaštitila građane. Penzioneri su nekoliko puta dobili pomoć, ugostitelji su dobili dva puta po 15.000 dolara, a lica koja su izgubila posao zbog epidemije na 15 dana dobijali su po 1.500 dolara pomoći. Doneta je i uredba da stanodavac nije mogao da naplati kiriju licima koja su ostala bez posla niti da ih istera, pa su besplatno stanovali šest meseci i više. Bilo je i drugih pogodnosti, a država se pobrinula da zaštiti sve građane - kaže naš sagovornik.

On dodaje da su u Srbiji takve stvari nezamislive.

- U Srbiji nema države, Vučić neće da da sve to i potpuno zatvaranje nikako ne može da se dogodi - siguran je on.

Priznaje da su građani bili disciplinovani, a kako i ne bi, kada su kazne bile ogromne.

- Naš deo je stvarno bio pod žestokom epidemijom, dok ostali delovi za divno čudo nisu imali obolelih. Sporadično je bilo u Siidneju, ali to je brzo rešeno. Mi smo bili potpuno zaključani, granice naše pokrajine zatvorene. Što se mera tiče, one su donošene postepeno. Tako je došlo i do popustanja. Na primer, pred kraj one potpune zaključanosti, mogao je jedan član porodice da ide u posetu kod rođaka, polako su otvarali sve, ali tek kada više nije bilo obolelih. Evo sada već mesec dana nema nijednog slučaja i više ne nosimo ni maske. Trebalo nam je godinu dana, da dođemo do toga - prenosi naš sagovornik.

Sada se normalno kreću, organizuju se slavlja i proslave, na utakmicama je dozvoljeno do 55.000 ljudi.

- Samo striktne mere i jaka podrška države su nas izvukli iz epidemije, ništa drugo - zaključuje Slaviša Jovanović, koji već godinama radi u fabrici sladoleda.

Zanimljivo je da je toalet papir i tamo bio na ceni. Tako ga posle prve najave o zaključavanju naredna tri meseca nije bilo u prodavnicama, a Austrilijanci su kupovali bukvalno na tone osnovnih životnih namernica. Slavišina supruga Sanja radi u prodavnici i njoj je u smeni pazar bio do 100.000 australijskih dolara. Pored toalet papira najviše se kupovalo brašno, krompir i meso.

Oni su izgurali epidemiju, barem za sada, a što se vakcinacije tiče, još uvek nije krenula. Kako kaže Slaviša, kada kažu, svi će se vakcinisati, kojom god im država bude rekla, jer veruju u nju i njene mere.