Zaboravila muža i decu zbog moždanog udara, Đoletova pesma joj vratila pamćenje

- Toliko sam tužna što je Đole otišao, da je to nešto strašno. Rekla bih da me on vratio u život - rekla je za 24sata.hr vaspitačica u vrtiću Gordana Mušura (61) iz Splita.

Gordanina životna priča se bukvalno može opisati kao filmska. Nakon što je doživela dva jaka moždana udara, nikoga nije prepoznavala. Zaboravila je u muža i decu, ali... Kada je pročitala stihove pesme "Prva ljubav" Đorđa Balaševića, pamćenje je počelo da joj se vraća.

U decembru 2010. godine u Splitu je čuveni kantautor imao koncert. U nagradnoj igri delile su se karte, kao i druženje sa Đorđem Balaševićem.

Upoznala Đoleta nakon koncerta

- Još nisam znala ni da govorim, ni da pišem. Pismo je pisala moja prijateljica. O tome koliko mi je njegova pesma značila. Pokušavala sam da ispričam sve čega sam se dotad setila - kaže Gordana, koja je osvojila kartu i upoznavanje sa Balaševićem.

- Bila sam toliko srećna, ali bilo mi je teško jer nisam bila osoba koja je trebalo da budem. Moždani udar koji sam imala bio je toliko jak da se promenila kompletna hemija u mozgu. To nisam bila ja - kaže Gordana.

Na koncert je otišla sa suprugom. Bila je toliko srećna da je celo vreme plakala.

- Plakala sam zbog sebe i svoje situacije. Emocije su mi bile pomešane - priseća se Gordana.

Sutradan se upoznala sa velikim Đorđem Balaševićem...

- Pripremila sam mu jedan pravi dalmatinski poklon, dasku iz mora na kojoj su bile nacrtane kuće i Split. Sa mnom je na upoznavanju bio i moj sin, koji sad ima 30 godina. Đole i ja smo se izljubili i ispričali. On je pročitao članak iz novina o meni i mom zdravlju. Znao je da sam bolesna i da sam zato tu. Poklonio mi je scenario svog filma "Kao rani mraz", koji smo kasnije pogledali u sali. U scenariju je bila i posveta meni - rasplakala se Gordana prisećajući se tog trenutka.

Kako je istakla, teško je podnela Balaševićevu smrt.

- Sad razmišljam, ja nisam umrla, iako je izgledalo da hoću. I onda on umre, strašno. Ne znam šta bih rekla.

Nakon svega vratila se na posao, nakon osam meseci rada s logopedom uspela je ponovo da nauči da govori, čita i piše.

- Sa druge strane, neke stvari mi se nisu vratile. Govorila sam francuski i engleski. Danas ih ne znam. Knjige koje sam volela da čitam, sada ne znam ni ko ih je napisao. No, Đoletove pesme znam - zaključila je.