Kremansko tužno svedočanstvo

Naime, prema svedočenju žitelja Kremana, čini se da je pravi razlog nemarnost aktuelne vlasti jer ambulanta ne radi. Pronalaženje odgovornosti za takvu odluku je trenutno najvažnije da bi se problem sto brze rešio.

Lokalne vlasti i predsednik mesne zajednice nisu proaktivni i selo postepeno gubi i ustanove i ljude. Dovodi se u pitanje opstanak tog sela po svakom pitanju: zdravstvo, školstvo, natalitet, zaposlenost, kulturna zbivanja, turizam... Jer grad Užice uredno ulaže ogromna sredstva u neke druge projekte i poslove, a selo je potpuno zapostavljeno.

Mesna zajednica je potpuno lišena bilo kakve medicinske usluge. Ambulanta koja je bila u funkciji bar poslednjih 50 godina, više ne radi. Razlog za to je prevenstveno broj pacijenata koji je opao ispod određene kvote, a koja je uslov da bi grad Užice obezbedjivao doktora u ovom selu pet dana nedeljno.

Ostareli meštani, majke sa malom decom, ljudi kojima je medicinska pomoć preko potrebna moraju da odlaze u Užice, 30 kilometara udaljeno, autobusom na lekarske preglede i terapije. Pri tom su autobuske linije neredovne i jedan lekarski pregled se pretvori u izgubljeni dan, koji puno košta. Ne treba naglašavati koliki su troškovi i da je osnovno pitanje ko zapravo može sebi da priušti ovu torturu u vreme pandemije.

Ovo je samo jedan od problema, a ima ih na pretek. Žitelji Kremana se nadaju da će savet ne samo predložiti kako prići rešavanju ovog problema, nego i preduzeti konkretne korake.

Ne žive ljudi u Srbiji samo u velikim gradovima, već i u našim prelepim, ali opustošenim selima.
Narodu treba razlog da veruje da "oni što su iz zadnjih redova prošli među prve" su tu greškom i da je vreme da idu...

Avantura odlazak kod doktora

Šta da radi narod koji živi na selu, a neophodna mu je pomoć lekara?

Primer je moj otac, koji je jutros morao da ustane na autobus u 7 časova da siđe iz Kremana u Užice da primi injekciju, zatim da sačeka autobus preko Šljivovice u 10 časova da se vrati nazad. Prevoz sa peronskom kartom ga je kostao 510 dinara, a iz Užica je putovao do 11.45 zbog radova na magistrali.

Nameće se logično pitanje: Da li mi sa sela imamo osnova da tužimo državu, jer nemamo Ustavom zagarantovanu zdravstvenu zastitu?!

U selu postoji ambulanta, ali je lekar na odmoru, sestre povukli u Užice,a vozilo Hitne pomoci ukinuli pre par godina sistematizacijom radnih mesta, i to sada zvrji prazno. Naveo sam primer mog oca, koji mora da primi 6 injekcija, da svaki dan plati prevoz 500 dinara, sve sa svojom penzijom od 18.000 dinara.

Da, Sta da radi narod na selu? Zaista?

Biljana Jevremović, Kremna