BANALNOST ZLA "Cilj laži je da narod ne misli i ne sudi"

Prateći suđenje Adolfu Ajhmanu, poznata teoretičarka Hana Arent, skovala je frazu "banalnost zla", kojom je izrazila tezu da velika zla u istoriji nisu počinili fanatici i sociopate već obični ljudi koji su prihvatali tumačenje države da su akcije u kojima učestvuju normalne. "Banalnost zla" označava zlo koje ne zahteva nikakvu posebnu zloću ni pokvarenost, već samo dubok nedostatak mišljenja i suđenja.

Naime, Ajhman se na sudu branio kako je samo izvršavao naređenja, te da on nema odgovornost za Holokaust. Pod izgovorom da je samo bio "točkić u sistemu", Ajhmanova odbrana tražila je oslobađajuću presudu.
Podsetimo, Ajhman je bio komandat visokog ranga u SS-u i igrao je ključnu ulogu u Hitlerovom "konačnom rešenju" protiv Jevreja u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Uhvatili su ga agenti Mosada u Argentini, gde je pobegao i živeo pod lažnim identitetom. Potom mu je suđeno i pogubljen je u Izraelu.

Sve ovo neodoljivo podseća na sistem u Srbiji Aleksandra Vučića, u kojem je građanima oduzeto pravo na svaku kritičku misao, jer su zasuti lažima sa režimskim medija, u ime kojih su spremni da počine najgora dela. Sa druge strane, intelektualni deo javnosti, pod izgovorom da je samo "točkić" koji mora izvršavati naređenja u ime sopstvenog opstanka, doprinosi legitimizaciji tiranije, koja dovodi do opšteg sloma i posrnuća države.
Zapravo, Srbija je pretvorena u pojam Arentove "banalnost zla", jer sve ne samo da se pretvorilo u banalno i zlo, već niko ne želi da razmišlja i preuzme odgovornost za budućnost države i njenih građana. A odgovornost je i na građanima, jer je pravo na otpor diktaturi jedno od najsvetijih ljudskih prava.