Ovako je govorio Amfilohije

Iza mitropolita Amfilohije ostaće nepokolebljiva borba protiv režima koji je narodu hteo da oduzme svetinje, ali i mudre reči, koje će dugo odzvanjati u ušima vernika, onih koji su sledili mitropolita crnogorsko-primorskog, ali i u ušima onih koje je Amfilohije kritikovao.

Ovako je govorio mitropolit crnogorsko-primorski:

O litijama:

- I nama je izgledalo da sva ova priča sa antiustavnim zakonom prolazi neopaženo pred narodom koji je obremenjen egzistencijalnim brigama, koji je izgubio veru u zemaljsku pravdu i mogućnost da se do nje dođe. Tako je, naime, izgledalo. A opet, svedoci smo bili, u bogoslužbenom životu naše Crkve ovde u Crnoj Gori, da je narod željan Svetinje i Božije blizine. I znali smo, mi u Crkvi, da je tih i takvih ljudi - mnogo. I evo - pogledajte sada! Narod je izašao, ne toliko na poziv sveštenika, ni uprava parohija, koliko na Božiji glas u sebi, glas sopstvene savesti.

O Zakonu o slobodi veroispovesti:

- Muke sa ovim zakonom su, između ostalog, nastale i zbog toga što nije bilo prave, civilizovane komunikacije države i Crkve. Nije bilo zvanične, institucionalne korespondencije. Nego gomila nekih medijskih objava i saopštenja. A pri tom nismo bili u ravnopravnoj poziciji. Vlada je bila predlagač, i imala je obavezu da ona inicira kontakt. Dakle, toga nije bilo - i sad strahujemo da neće u pravom smislu ni biti.

O Kosovu i Metohiji:

- Vlast u Beogradu će izdati Kosovo i Metohiju ako im samo nešto daju, što potvrđuje nedavna izjava Aleksandra Vučića da priznanja Kosova nema bez kompromisnog rešenja. Sram bilo njega i svakog drugog koji se odriče svoga bića, pamćenja, svetinja... Sramna je to priča - rekao je Amhilohije u septembru prošle godine. Taj zavet je ugrađen u istoriju i samo biće srpskog naroda. Kažu, tamo na Kosovu nema ništa. Nema ništa u njihovoj glavi, a na Kosovu ima! Ostali su ne samo grobovi i groblja, već svetinje i narod božji, onaj najistrajniji Bogu i svetom Lazaru, da nauči i nas kako treba biti veran Bogu i svetinjama izvornim.

O Ordenu Svetog Save Vučiću:

- Ne slažem se sa odlukom Sinoda Srpske pravoslavne crkve da dodeli orden Vučiću, sa čim se ne slaže ni veliki broj arhijereja. Što se mene lično tiče, a verujem i jedan dobar deo naših arhijereja nije time zadovoljan, nije bila ovo prilika za tako nešto. Ovde je prisutno bilo i ostalo ono što objedinjuje i sjedinjuje i Crkvu i narod. Gospodin Vučić je predsednik, naravno privremeni, kao i svi predsednici Srbije i to je za poštovanje za one koji su ga izabrali, ali on nije predsednik Srpskog naroda u svetu.

O ubistvu Đinđića: 

- Naopaka i falsifikovana tumačenja ću uvek da osporavam. Kad sam ja poručio: Ko se noža lati, od noža će i da strada, to je bilo upućeno Zoranovim ubicama. A pripisali su da sam to upravo njemu uputio. Kakav falsifikat i zla namera. Gledajte, posle tog mog govora, jedan moj sabrat mi kaže: "Pa ti, čoveče, od njega napravi sveca"... Odgovorio sam (mu): "Kazivao sam ono što jeste i kako su mi srce i um nalagali". Tragično sam doživeo ubistvo premijera Đinđića.

O Milu Đukanoviću: 

- Nikad ga nisam podržao, niti u njemu i njegovoj politici vidim nešto što bi predstavljalo, makar i posredno, interese za crkvu, pa ni za državu. On je jedno vreme bio poznat i prepoznat kao otpadnik od politike Slobodana Miloševića, politike koja nije donela dobra ni crkvi, ni narodu. Ni na kraj pameti mi nije bilo da će takav čovek stati na vrh jedne politike koja je po tiraniji i jednoumlju izgleda gora od Miloševićeve. O tome svedoči razorena ekonomija, prodata imovina, suverenitet poklonjen strancima, i na kraju ovakav bezumni zakon. U vreme sukoba sa (Momirom) Bulatovićem, Đukanović se naprosto pokazao politički veštiji od njega: koristeći ugled crkve prvi i poslednji put je došao kod ćivota Svetog Petra, ložio badnjak (Cetinjani mu zapamtili "naloži ga naopako"), tražio prijem kod blaženog spomena patrijarha Pavla…Sad se vidi na šta je to iskoristio.

O Crnoj Gori:

- To da ja kao vladika stojim na crkvenom tronu 30 godina nije neobičan ni redak slučaj u crkvenoj istoriji, ali da lider jedne parlamentarne demokratije ne silazi sa vlasti isto toliko godina - jeste presedan. Verovatno ga je taj presedan zaneo da umisli i da sebe zamisli kao nekog ko može "stvarati ili obnavljati" crkve, bez obzira na činjenicu što nije ni kršten i što je status slobodne crkve odavno regulisan time što je ona stvorila Crnu Goru i sve što je istinski vredno u Crnoj Gori. 

- Kao takva, ona poštuje državu, ne očekujući spasenja od partija, pa makar to bio DPS, jedinstvena sekularna partija u Evropi koja u svom programu ima stvaranje "autokefalne crnogorske crkve". Mnogi vladari, pre njega, opijeni zemaljskom vlašću i malim beznačajnim političkim pobedama, umišljali su da su i sami viša bića. Da su neko ko može upravljati istorijom. I nisu dobro prošli. Ja se i dalje molim Bogu, iako sam odlučni protivnik njegovih političkih i ideoloških odluka, da se gospodin Đukanović prizove pameti. Ne da bi i dalje bezakonjem zakone donosio, nego da sačuva dušu koju, kao svako ljudsko biće, ima, da sačuva svoj obraz i večno ljudsko dostojanstvo.