AKCIJA DRAGANA GLAMOČIĆA Seljaci iz uvoza za berbu srpskih krastavaca

Vozači gradskog prevoza i radnici gradskog preduzeća iz Nepala, čistačice iz Bangladeša, sobarice iz Indije, berači voća iz Šri Lanke, zavarivači iz Vijetnama, građevinari iz Turske… Gde god se okrenete oko vas su radnici iz inostranstva, a biće ih još više, na primer za potrebe EXPO 20207. Ali, eto, po prvi put će država faktički pribeći "uvozu" stranih seljaka.

Nemačka kompanija "Carl Kuhne" osnovana je početkom 18. veka, a danas je među najvećim evropskim proizvođačima kiselih kornišona, senfa i sirćeta.- Oni su pre devet godina organizovali svoju proizvodnju u Sremskoj Mitrovici. Ta kompanija u Sremskoj Mitrovici ima 25 stalno zaposlenih, ali kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, uvek je problem kako obezbediti sezonske radnike. U sezoni im treba još više od stotinu radnika. Mi smo se sastali kako bismo ubrzali proceduru dobijanja viza za sezonske radnike i na obostrano zadovoljstvo dogovorili smo angažovanje sezonskih radnika - rekao je Glamočić

Poljoprivredni proizvođač Branko Ostić, koji sarađuje sa nemačkom kompanijom "Carl Kuhne", kaže da postoji puna podrška Ministarstva poljoprivrede oko pronalska stranih radnika koji će na njegovom polju brati krastavce.- Na mom polju će biti potrebno više od 130 radnika i ne možemo da ih nađemo ovde, u Srbiji. Trenutno imamo ugovor sa nemačkom firmom za proizvodnju 17 hektara krastavaca, kornišona i u pregovorima smo još za proizvodnju paprike, oko 20, 30 hektara i rena na nekih 15 hektara. Znači, celokupan posao bi bio za sezonske radnike narednih šest meseci. Oni bi bili na mom imanju, gde bi dobili smeštaj i tri obroka dnevno. Imali bi posao svaki dan, a sirovina bi se izvozila za nemačku firmu - rekao je Ostić.Život seljaka je potpuno posvećen opstanku. Možda je to jedina osobina koja je zajednička seljacima širom sveta. I danas se još može reći da većinu svetskog stanovništva čine seljaci. Ta činjenica, međutim, zaklanja jednu značajniju. Za deceniju ili dve, možda više neće biti seljaka. Seljaštvo je uvek samo sebe izdržavalo i to ga je, u izvesnoj meri, učinilo klasom za sebe.. Protiv muke nemaju ništa, na nju su navikli. On je rešen da svojoj deci preda sva sredstva za preživljavanje. Jer, seljaci žive s promenom iz sata u sat, iz dana u dan, iz godine u godinu, iz naraštaja u naraštaj.

Sada su opijeni jednoličnom, sivom letargijom koja se održava dnevnom dozom anestezije. Svakog dana srpski seljak neposredno doživljava više promena nego bilo koja druga klasa. Oranje činjenica da im je dosta svega je namerno.