"Nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno" OVAKO JE GOVORIO VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ

Osnovnu školu učio je u manastiru Ćelije. Šestorazrednu gimnaziju završio je u Valjevu, a Bogosloviju u Beogradu 1902. Kratko vreme bio je učitelj u Dračiću i Leskovicama kod Valjeva. Od 1904. do 1909. na studijama je u Švajcarskoj i Engleskoj. Teologiju je doktorirao na starokatoličkom Teološkom fakultetu u Bernu (1908), a filozofiju u Ženevi (1909). Posle duge i teške bolesti, 1909. u manastiru Rakovica prima monaški čin i ime Nikolaj. Svoje obrazovanje zaokružuje na Duhovnoj akademiji u Petrogradu. Po završetku školovanja započinje seriju čuvenih beseda i predavanja širom tadašnje Srbije. Putuje po našem primorju, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji i Rusiji.

Kao profesor beogradske Bogoslovije predavao je filozofiju, psihologiju, logiku, istoriju i strane jezike. Već u Bogosloviji ušao je u javni život pridružujući se opoziciji protiv kralja Aleksandra Obrenovića. Njegove knjige i govornički dar doneli su mu veliku popularnost, naročito u vreme balkanskih ratova. U toku prvog svetskog rata (1915–1919) Nikolaj je na diplomatskim i patriotskim zadacima u Engleskoj i Americi gde uspešno objašnjava i brani interese i prava Srbije i srpskog naroda. Zalagao se za stvaranje Jugoslavije i sanjao o savezu balkanskih pravoslavnih naroda pod zaštitom Rusije.

Ovo su neke od njegovih najzanimljivijih izreka:

Tri su glavne vrline: vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima.

Davanje je izraz onoga što smo.

Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.

Ako sam pozvan da se branim ja ću ćutati, ako sam pozvan da branim istinu, ja ću govoriti.

Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli živeti, a ljubav da bi mogli kao kulturan narod živeti.

Bog nije stvorio ljude za pogibiju, nego za spasenje. Ima li baštovana koji, sejući povrće, želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jednu želju Bog ima: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.

Drži veru pošto-poto. I čekaj dok ljubav iz vere ne nikne. Izgubiš li ljubav, izgubio si mnogo, izgubiš li veru, izgubio si sve.

Kad sam bio dečak verovao sam u Boga, ali sad ne moram da više verujem, jer znam da Bog postoji.

Svako može biti prorok. Onome što zlo radi reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno.

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!

Od mnogih koji jure za bogaćenjem čućeš ovakvo opravdanje: „Kad se obogatim, moći ću činiti dobra dela!“ Ne veruj im, jer obmanjuju i tebe i sebe.

Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tuđi greh i svoja pobeda.

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela, a zlo je bolest duše.

Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži ukislo vino.

Zalud usta puna molitve ako je srce prazno.

Što više slasti, to je manje slatko; što više gorčine, to je manje gorko.

Lenjost je jedan od smrtnih grehova, jer umrtvljuje dušu u čoveku.

Niko mi od ljudi ne može učiniti zlo ako u meni nema ranjivo mesto.

Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobrog dela. 

Carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žene, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja - to vam je Sveta gora.

Od svih grehova blud je najizrazitiji i najpotpuniji satanizam. Blud je direktniji i najbliži put pomračenja uma. Blud je kao otrovni mikrob što celu dušu pretvara u trulež.