DEČJE "MRTVO KOLO": Stravičan zločin na Kordunu koji se pamti i posle 78 godina

21. jula 1942. godine naveče krenuo je komandant 4. batalјona Kordunaškog odreda Nikola Basara sa još 14 boraca da obiđe poprište borbe koja se odigrala 18. jula 1942. u šumi Mašvina. Ovo je potresno svedočanstvo o tome, a prenosi banija.rs.
Kada se razdanilo 22.07.1942. sa te kose (šuma Mašvina) videla su se gotovo sva sela od Cazina do Rakovice. Kuće sve gorele. Ostala je pustoš. U voćnjacima je bilo poneko govedo a na voćkama kokoši. Ove životinje kad bi nas ugledale beže i dreče a goveda riču kao podivlјala. Pored izgorelih kuća poneki ljudski leš žene, deteta ili nekog starijeg muškarca. Šuma Mašvina proteže se nekoliko kilometara kroz koju vodi put od Brezovca ka Kordunskom Ljeskovcu.

Kada smo ušli u šumu i krenuli putem naišli smo na strahovite prizore dužinom čitavog puta sa obe strane do 2 km razbacani leševi dece, žena i starijih osoba. Zatim poubijane sitne i krupne stoke. Obzirom da su letnji dani sa jakim suncem a leševi već četvrti dan u raspadajućem stanju. Isti je slučaj i sa životinjama. To sve zajedno smrdi do te mere da je nemoguće tu boraviti. Pokušali smo brojati leševe ali to nije bilo moguće. Zbog velikog smrada i rasutih leševa. Postavlјa se pitanje koliki je broj žrtava na ovoj dugačkoj i otvorenoj grobnici. 

Na prostoru je razbacana imovina koju su izbeglice sa sobom ponele. Isprevrtana kola, razbacani predmeti, ponjave, šarenice, pokrivači, jastuci. polјoprivredni alat i drugo. Sveukupna slika je više nego stravična. Posmatrajući ove silne leševe unakažene na sve moguće načine kao npr. beba stara svega nekoliko meseci zaklana leži preko grudi svoje majke. Trebalo je imati tvrdo srce a da se ne zaplače što se neće moći podneti u sledećem prizoru. Vraćali smo se kroz šumu u pravcu sela Brezovac i prešli na levu stranu puta u šumi idući u koloni po jedan.

Čelni drug koji je prvi naišao na jedan proplanak veličine 50x50 m zastao je i do njega sledeći pa redom do poslednjega praveći krug oko ”mrtvog kola". Teren na ovom proplanku pokriven je zelenom travom na kojoj je ležalo 20 dece starosti 1 godine. Od ovo 20 dece 10 je ženskih, a 10 muškaraca. Na njima i oko njih nema ni jednog komada njihove odeće ili pelena. Deca su poređana u kolo - nožice prstima unutra a glave prema vani na razmernom rastojanju.
Devojčice su na travi raširenih nožica i ručica a dečaci na devojčicama - trbuh na trbuh. Svako dete je zaklano tj. prerezano nožem ispod vrata ali se ne vidi da su tu na licu mesta klana. Ne vide se ni tragovi krvi što znači da je taj čin učinjen negde na drugom mestu pa su ih ovde doneli i poređali u kolo. Kod ove dece usta su otvorena a rana klanja osušena tako da čitavi rojevi muva prave svoj let na usta i grlo. Mi smo nemo stajali oko ove dece čitavih 15 minuta dok se jedan od drugova prisetio da pogleda u lice svakog deteta ne bi li prepoznao da neko dete nije njegovo.

Bio sam najmlađi bez porodice a svi ostali bili su ženjeni i neko od njih imao je tako malu decu. Sada više nisam mogao odoeti pa su mi suze nekontrolirano tekle niz obraz a brada počela da drhti. To je moj prvi plač nakon jedne godine ratovanja i viđanja svakojakih tragedija. Nisam samo ja plakao već su svi plakali. Jedan od prisutnih, drug Milan Čakširan (narodni heroj iz Kordunskog Ljeskovca) udario je kundakom puške o zemlju i rekao: "Jebaću mu mater, svakom onome koji me spreči da kada dođem u hrvatsko ili muslimansko selo da ne ubijem sve na što naiđem i staro i mlado”.

Ovaj izazov prihvatili su svi prisutni sa odobravanjem osim mene. Napokon sam skupio snage i naredio da se krene sa ovog mesta. Krećući se pravcem kojim je narod bežao ispred ustaša naišli smo na nejaku decu u kolevkama bačenu u trnje koje su majke u panici bacile. Jedno takvo dete našli smo još živo pa smo ga uzeli zajedno sa kolevkom, doneli u Močila i predali jednoj ženi koja ga je dojila tako da je ostalo u životu. 

Milan Čakširan u ovom času nije mogao odoljeti da to ne izreče a ustaše su njegovih 8 članova porodice tih dana poklali, a među njima je zaklana Milanova kćerka Zora rođena 1941. godine.