PRETEŠKA PRIČA IZ KC SRBIJE Slepi telefonista preminuo, o tome niko ni reč!

Iako se govorilo da su osobe sa invaliditetom oslobođene radne obaveze i da ne moraju da dolaze na posao,  to nije bio slučaj sa Šabanom i njegovim kolegama. Telefonisti KC Srbije morali su da dolaze na posao. Svaki od njih radio je 24 sata, zatim je imao pauzu tri dana, te je četvrtog ponovo bio na radnom mestu sa obavezom da za telefonskom centralom provede naredna 24 sata. 

Kako portal homoverbum piše, Alijević i ostali telefonisti dobili su jednu bočicu alkohola na njih četvoricu i po jednu masku i to samo na početku vanrednog stanja. Kasnije su sami kupovali alkohol, maske teže, jer ih jedno vreme nije ni bilo u prodaji.

Prostorija u kojoj se nalazi telefonska centrala pre se može nazvati, kako je govorio Šaban, rupčagom bez zadovoljavajućih higijenskih uslova. Čišćena je jednom nedeljno, a o nekakvoj temeljnoj dezinfekciji nije bilo ni govora.

Sva trojica slepih telefonista su bila u velikom strahu da ne dobiju otkaz (jedan od njih je radio po ugovoru o delu), te su se povinovali takvim nehumanim, robovskim uslovima rada i pristali su na tegobno snalaženje da dođu na posao i da sa posla odu kući. Svaki pokušaj da razgovaraju sa svojim šefovima, nailazio je na grubu reakciju i pretnje.

- Šaban mi je pričao da je opremu za zaštitu kupovao sam, tužan je bio, jer, nije imao izbora. Pričao mi je kako su u početku sa gugla učili sve što piše o koroni kako bi pacijentima davali informacije, jer nisu medicinski radnici svemogući. Pričao mi je kako su ih jednom odvezli kućama sa posla kolima Kliničkog centra, a onda su im rekli da se snađu kako znaju, jer prednost imaju sestre i lekari. Rekli su im da pokušaju autobusom - kaže Nevena Jovanović, novinarka koja ja prva objavila ovu priču.

U vreme vanrednog stanja, Jovanović je nastojala da se ovim slepim herojima ukaže barem minimum pažnje tako što bi im direktor KC Srbije Milika Ašanin, ili neko iz ministarstva, javno izrazio zahvalnost ili pohvalu. Do toga nikada nije došlo, mada je nastojanje Jovanovićeve imalo za posledicu da se ministar Zoran Đorđević, javio telefonom Šabanu i obećao nagradu slepim telefonistima za njihovo radno angažovanje u vreme vanrednog stanja. 

Od nagrade do danas, međutim, nije bilo ništa, a jedan od ovih heroja rada, Šaban Alijević je preminuo od Kovida-19. 

- A to kakav je čovek bio ovaj sjajni slepi telefonista, slikovito nam govori jedan detalj. Pitala sam Šabana nakon što ga je pozvao Ministar Đorđević i obećao mu da će Neša, Lazar i on biti pohvaljeni i da će im biti upriličen lep susret sa ministrom: ’Šta bi, Šabo, želeo da ti ministar da kao nagradu?

Odgovorio je bez razmišljanja:

- Voleo bih da zaposle za stalno mladog Lazara koji je sada zaposlen po ugovoru o delu - prepričava kroz suze, svoj razgovor sa Šabanom Nevena Jovanović.

Da li će se predstavnici Roma, koji se bave zaštitom prava ove nacionalne manjine u Srbiji, zainteresovati za ovaj slučaj, ostaje da se vidi.