"Spojila ih muka, a danas slave 51 godinu braka"

- Bio sam dvanaesto dete svojih roditelja, a majka mi je preminula godinu dana pošto sam se rodio. Ostao je otac sa nama. Pomagali su najstariji, ali kako je vreme prolazilo, polako su odlazili svako svojim putem. Sestra koja je starija od mene dve godine udala se posle osmog razreda i onda je čitavo domaćinstvo palo meni na ruke. Zamislite, ja dečak, a moram da perem, spremam... Jedva sam izdržao nekoliko godina i u šesnaestoj mi nađoše ženu- počinje svoju priču Jugoslav, vredan i vrlo duhovit čovek.

On dodaje da je i njegova supruga Danica imala sličnu sudbinu. Ona je iz Brusa. Rano je ostala bez majke, otac se ponovo oženio i nekako je i ona jedva čekala da ode iz te kuće.

- Kada sam napunio šesnaest godina, u dogovoru sa ocem, reših da se ženim. Trebalo je naći žensku ruku za kuću. Bili smo siromašni. Slučaj je hteo da je naš poznanik u stvari Daničin rođak. U stvari on je navijao da se uzmemo,kako bi zajedno služili kod njega. Danica je tada imala osamaest godina i bila stasita devojka. I dođe sabor, oni nas upoznaju, popričasmo tu oko sat vremena. Sledeće viđenje je bilo kada smo otišli po nju - sasvim prirodno govori Jugoslav, dok njegova supruga Danica u kuhinji priprema ručak.

Ona samo klima glavom, ispod oka se osmehuje.

- Prvo vreme, stvarno bilo je tu i stida i nelagode i neznanja. Muka i nevolja. Živeli smo u odžakliji, sa jedne strane kuhinja, sa druge strane zida dva kreveta. Ipak, dan za danom, počesmo sve bolje da se upoznajemo i nekako je išlo lakše. Uh, kada se setih tih prvih noći...- pomalo tajanstveno priča nam Jugoslav.

I sada posle više od pedeset godina oni su zajedno. Prvo dete im je preminulo malo, a onda su dobili ćerku i sina. Sada su bogata poljoprivrednička porodica i samo se oslanjaju na sebe i svoj rad.

- Znate šta, za dobar i dugovečan brak treba da se zna ko je gazda. To ne znači da ima nasilja, već je sve stvar tolerancije. Uh, koliko je samo tu bilo nevolja i prepirki. Nekada se nije gledao kapital i lepota, već da se završi posao i da svima bude dobro - zaključuje Jugoslav.

Njegova Danica mirna žena, potvrđuje suprugovu priču. Vidi se da ipak o mnogim stvarima odlučuje ona, ali da je Jugoslav tu da ih prezentuje.

Njima nije jasno zašto u novije vreme slabo uspevaju brakovi. 

- Nevolja spoji ljude, najčvršće i najbolje. Mi smo bili beda, sirotinja i onda smo se udružili da lakše podnesemo sve to. Na kraju, ispalo je odlično - dodaje Danica.

Sada imaju samo jednu muku, da ožene sina, koji je već napunio četrdeset, ali devojke nešto slabo se odlučuju da žive na selu. To je jedino što ih muči...