Džoni Štulić napunio 69: Njegova priča o hitovima

- Šta bih ja mogao pametno da kažem o svojim pesmama? Ja volim da čitam i da pričam o sebi jer jedino tako mogu sebe da upoznam, ali ne znam šta mogu da kažem o pesmama. Ja ih sviram... - rekao je Džoni davne 1983. godine za časopis "Rock", prenosi "Yugopapir".

A onda je pričao o nastanku svojih hitovima.

- Pa, recimo, "Balkan" i "A šta da radim" su moje najstarije stvari, nastale su 1974. godine pa sam ih valjda zato i stavio na prvu ploču. "Balkan" me jako podseča na "Lilly Of The West" mada je to verovatno mnogo pametniji tekst od mog.

Kad sam radio prvu verziju pesme, namerno sam išao na to da zvuči kao sevdah, to je bilo neko koketiranje sa narodnjacima.

"A šta da radim" je iz istog tog perioda kad sam svirao ispred crkve i po fakultetima, pred nekoliko prijatelja, ko naleti...

To mi je bio jedini način komunikacije sa ljudima.

Ta pesma je ono najpametnije što sam u tom trenutku osećao i što sam mogao da kažem, ali moraš od nečega da počneš.

Bolje je da sam krenuo s tim pa došao do "Fazana" nego da sam pošao od "Fazana" pa završio sa "Balkanom" ili "A šta da radim".

"Gracija" je sasvim stvarna osoba u koju sam jedno vreme bio jako zaljubljen, ali kad sam napravio tu stvar, shvatio sam da je ona ispala više kao moj neki poklon nego kao pesma o njoj.

Tako je bilo i sa "Marinom": počeo sam sa jednom Marinom, ali sam ih se setio bar deset dok nisam završio stvar.

"Tko to tamo pjeva" je jasna, nju ne moram da objašnjavam... a "Fa-fa-fa" je meni ono što je Morisonu "Hello, I Love You".

Za "Kurvine sinove" sam malo... ne ukrao, ali bio inspirisan Stivenom Spenderom. To je nešto izmedu dva rata...

"Krvava Meri" je jedna osoba koju sam poznavao, ali tu sam dodao još nešto. Cela ta stvar oko "Krvave Meri" je jako zanimljiva, nije baš za širu javnost....

"Ako znaš bilo što" je iz istog perioda; možda još pre, 1975-76. Nikog tu nema konkretno. Ne sećam se više kako sam napravio tu pesmu jer sam ih imao mnogo, pa sam neke prekrajao i od dve ili tri pravio jednu, pa se to sve vremenom izmešalo

Ne sećam se više ni "Filigranskih pločnika" - i u tom periodu je teško reći šta je šta.. To više nisu bili krotija nego kompletna stanja. Ima tu malo Kišove "Grobnice za Borisa Davidoviča", te atmosfere, ali je to malo drugačije rečeno.

Ali, recimo, "Tople usne žene" je počela o tome kako sam ja doživeo Šumadiju jedne letnje većeri. Ona je nastajala par godina, nije napravljena u cugu.