Alarmantno stanje žičare i ski lifta na Žabljaku: Godinama uzalud ukazivano na probleme

"Ako se želi da se obezbedi budućnost tog skijaškog područja, neophodno je investirati u potpuno nove, savremene ski liftove, jer u takvom stanju, skijaško područje neće moći dugo da funkcioniše".

To je, pored ostalog, navedeno u analizi "Koncept strategije razvoja zimskog turizma u Crnoj Gori", koju je još 2011. godine, uz podršku Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ), objavio Mihael Štajnbah.

Pitanje bezbednosti na durmitorskom skijalištu iznova je otvoreno nakon nesreće u kojoj je jedan strani državljani poginuo, a drugi povređen.

Nadležni iz policije i Osnovnog državnog tužilaštva u Pljevljima nisu odgovorili na set pitanja u vezi sa nesrećom. Očekuju se odgovori i od Turističkog centra Durmitor i Turističke inspekcije, pišu Vijesti.

- Da li je policija, u okviru svojih ovlašćenja, proveravala identitet i radno-pravni status odgovornih lica na žičari u trenutku nesreće (rukovaoci, dispečeri, tehničko osoblje)...? Da li je policija utvrdila da li je žičara bila u funkciji u skladu sa važećim bezbednosnim procedurama u trenutku nesreće, uključujući broj putnika, način rada i reakciju osoblja nakon incidenta - neka su od pitanja koja su ostala bez odgovora.

Šta piše u dokumentu

Dokument Štajbaha baziran je na dva istraživanja koja je autor obavio na licu mesta, intervjuima sa odgovornim turističkim radnicima u pojedinim regionima i intervjuima sa hotelijerima i putničkim agencijama. Ujedno, navodi autor, korišćene su i ranije prezentirane studije.

U analizi opisuje Crnu Goru kao destinaciju za zimski turizam, potencijale za različite sportove - alpsko, skijanje na dasci (snowboard), nordijsko skijanje, pešačenje na krpljama… On je opisao i tadašnje stanje i potencijale skijališta Lokve, Vučje, Kolašin, gdje je 2010. godine, navodi, puštena u rad savremena žičara-šestosed.

Za Žabljak, više puta koristi istu formulaciju i navodi da su "ski liftovi na Žabljaku u bednom stanju i odavno više ne odgovaraju međunarodnom standardu".

Posebno tretira skijalište Savin kuk:

- Ski centar Savin kuk zaista ima visokoplaninski karakter. Gornja žičara-dvosed dostiže visinu od oko 2.150 metara. Spust sa vrha do srednje stanice je zahtevna crna pista. Osim toga, istočne padine Savinog kuka nude kod odgovarajuće visine snežnog pokrivača veoma dobre mogućnosti za vožnju preko dubokog snega - navodi Štajnbah i dodaje da je područje opremljeno sa dve žičare-dvoseda i tri lifta za vuču.

- Međutim, ogroman problem predstavljaju svi liftovi i žičare, koji se bez izuzetka nalaze u bednom stanju i jedva zadovoljavaju međunarodne bezbednosne uslove. Tako je na primer tokom zime 2009/2010. godine lavinom uništen drugi potporni stub gornje žičare, ali preduzetnik/operator ga nikad nije zamenio. Ipak, žičara još radi - naveo je on u dokumentu iz 2011.

Štajnbah postavlja dva pitanja - zašto žičara nije zaštićena zaštitom u vidu oplate protiv lavina, apostrofirajući da lavine mogu da se pojave i tokom vremena rada žičare.

Postavlja pitanje i "da li je neki inženjer sa iskustvom u planiranju žičara proverio da li se zaista može odustati od uništenog potpornog stuba".

- Prema podacima Gorske službe spasavanja, kod neke druge lavine uništena je jedna trafostanica u skijaškom području, što ponovo ukazuje na to da u ovom skijaškom području lavine u principu mogu da predstavljaju opasnost - piše Štajnbah.

Dodao je i da se "gusenice za ravnanje pista tokom leta ne smeštaju u garaže, gde bi bile zaštićene, već stoje na otvorenom u prirodi, raštrkane, tako da su izložene svim meteorološkim uticajima".

- Dakle, ako se želi da obezbedi budućnost ovog skijaškog područja, mora se veoma brzo i obimno investirati u potpuno nove, savremene ski liftove i u zaštitu od lavina. U sadašnjem stanju, skijaško područje više neće moći dugo da funkcioniše. Prema tome, menadžment mora radikalno da se poboljša, jer lica koja su sada odgovorna za to, očigledno tome nisu dorasla - piše u analizi iz 2011.

Zbog tako lošeg stanja, a bez investicija, skijalištu Savin kuk, naveo je tada Štajnbah, u roku od naredne tri do pet godina preti kraj skijaške delatnosti.

- Jedna, u Zapadnoj i Centralnoj Evropi propisana, služba tehničkog nadzora liftova/žičara na Žabljaku bi već danas dovela do zatvaranja gornje žičare-dvoseda i verovatno i do zatvaranja donje sekcije! S obzirom na to, obavezno mora da se nađe rešenje za rad skijaškog područja u budućnosti - naveo je on u analizi.

Uz preporuke hitnih i mera za naredne tri do pet godina, Štajnbah je poručio i da će, "ako postoji želja da na Žabljaku narednih godina i dalje opstane skijaška delatnost... već u kratkom roku biti potreban investicioni obim od oko 10 miliona za zamenu žičara sa sedalima, koje su manje-više zrele za otpad".

- Dalje reinvesticije se onda srednjeročno moraju uložiti za zamjenu starih liftova za vuču u visini od daljih pet miliona evra. U ovu investiciju nisu uključene po mogućnosti potrebne nove nabavke za prepariranje pista ili hitno potrebni zaštitni zid, tj. oplata protiv lavina radi zaštite gornje sekcije žičare".

Nesreća na drugoj uspinjači žičare, koja je u vlasništvu Razvojne banke, dogodila se u subotu 20. decembra, oko 13.10 sati - korpa u kojoj je bilo dvoje turista sudarila sa drugom koja je bila prazna, jedna osoba je stradala prilikom ispadanja, a druga je teško povređena.

Još troje turista, koji su sate proveli u korpama strmog dijela skijališta na Durmitoru, evakuisano je oko 17.00 sati istog dana, po okončanju uviđaja.

Vlada ne čita ni svoje informacije

Nakon što se u subotu na skijalištu Savin kuk dogodila nesreća, građanski i ekološki aktivista Aleksandar Dragićević podsetio je da je Vlada i pre 11 godina objavila informaciju o stanju skijališta u Crnoj Gori, te da je tada ukazano da žičara "Savin kuk 2" mora biti zamenjena:

- U oktobru 2014. godine Vlada Crne Gore objavila je informaciju o stanju skijališta u Crnoj Gori, u kojoj se, između ostalog, navodi da je za potrebe Vlade angažovana slovenačka kompanija "ProAlpina", specijalizovana za skijališta. Ta kompanija je jasno ukazala da bilo kakva rekonstrukcija, revitalizacija ili dalje korišćenje postojeće žičare "Savin kuk 2" nije moguća, te da se ona mora u potpunosti zamijeniti novom ili polovnom žičarom koja je usklađena sa evropskim standardima bezbednosti. Uprkos tom jasnom upozorenju, u prethodnih 11 godina ništa nije učinjeno. Svi direktori Skijaškog centra "Savin kuk", nadležni ministri, kao i vlasnici žičare, nekada Investiciono-razvojni fond, a danas Razvojna banka - nisu pokazali interesovanje niti preduzeli konkretne korake da se postojeća žičara zameni novom - rekao je Dragićević.

Podsetio je i da je prema mišljenju UNESCO-a iz 2019. poručeno da bi svaka nova dogradnja ili izgradnja dodatnih ski-liftova ugrozila status zaštićene baštine, ali da je dozvoljena potpuna rekonstrukcija postojeće žičare "Savin kuk" u istim gabaritima.

- Ni to, međutim, nikada nije realizovano - poručio je on.