Lepa Ruskinja se zbog Bikovića preselila u Beograd

Dok se utisci polako sležu, mnogi su bili saglasni - pored stare dobre ekipe, oduševili su nas i neki novi članovi među kojima je i mlada britansko-ruska glumica Anastasija Everal.

Ulogu u prvom dugometražnom filmu ostvarila je upravo u filmu "Južni vetar 2", iako je ranije glumila u pozorištu i u kratkim filmovima. Rame uz rame sa našim glumcima, Anastasija se sjajno pokazala u ulozi devojke Luke Grbića, koji tumači Nenada Maraša, brata Petra Maraša.

Anastasija je još u srednjoj školi započela karijeru modelinda, a trenutno završava kurs manekenstva i postaje deo nekoliko modnih revija vodećih ruskih dizajnera, poput Zajceva i Judaškina.

Rođena u Moskvi, Everal je imala četiri godine kada se sa roditeljima preselila u Englesku, gde je diplomirala na Drama centru u Londonu, da bi potom upisala Li Starsberg institut za pozorište i film u Njujorku, i do sada se pojavila u nekoliko kratkih filmova. Pre tri meseca počela je da uči srpski jezik i istoriju, jer joj je potreban za novi film i razvitak karijere.

U Srbiju se Everalova, kako kaže, zaljubila.

- Ovde mi se najviše sviđaju ljudi. Srbija je dobra za život. Mogu da radim u Evropi, Americi, Rusiji, ali odabrala sam Srbiju. Hoću da živim ovde - istakla je glumica.

Iako je odlučila da se usredsredi na glumačku karijeru, modeling i dalje ostaje veliki deo njenog života. U intervjuu za "Grazia.rs", Anastasija je otkrila da radi kao volonter u nekoliko azila za napuštene životinje u Engleskoj. Gostujući u emisiji kod Ognjena Amidžića, Anastasija je istakla da planira da svoju karijeru nastavi u Beogradu i to u pozorištu, a kako je takođe navela, otvorena je i što se ljubavi tiče.

S obzirom na to da je rođena u Rusiji, a dugo godina živela u Londonu, Anastasija je uporedila Engleze, Ruse i Srbe te istakla da su joj od tri ponuđena ubedljivo najprivlačniji Srbi.

Osim toga, Everal igra sa Bikovićem i u filmu "Budi Bog s nama", koji trenutno snima Šijan, a koji govori o avangardnoj ličnosti i pioniru filmske kritike Bošku Tokinu (1894-1953) dvadesetih godina u Beogradu.