"Lako je tonuti, ali hajde, plivaj, majstore": Marko Živić je bio šampion

Iza njega je bio razvod posle četiri godine braka sa voditeljkom Natašom Pavlović, zatim borba sa malignim kancerom jednjaka i želuca koja se posle duge bitke završila pobedom, ali i smrt oca koja je ostavila prazninu u njegovoj duši.

- Bolest jednjaka je, kažu mnogi, nemogućnost da se pomiriš sa nepravdom. Nepravda bilo koje vrste mnogo me boli, kao i nemoć. To su dve stvari u životu koje ne podnosim - ispričao je Marko te 2008. godine nakon višesatne operacije. On je tada imao 36 godina i želja za životom pobedila je opaku bolest.

- Optimista sam. To mi je mnogo pomoglo u lečenju. Stalno sam pravio pozitivnu atmosferu na odeljenju. Bilo je tamo i teških slučajeva, ali su ustajali. Vičem im: hajmo svi u šetnju. Neki su u početku mislili da sam lud, a onda su shvatili da time što dižem sebe, pomažem i njima. Ja sam u šok sobi šetao, što nije baš uobičajeno. Moja majka je pitala dr Peška: "Kako Marka malo da smirimo?", a on je odgovorio: "Nemojte ga dirati, ta kreativnost i energija moraju da izlaze" - otkrio je glumac za "Novosti", a onda podelio svoja najintimnija uverenja:

- Operisan sam na Svetog Nikolu. Bio je petak, a meni je slava Sveta Petka. Vratio sam se na posao na Svetog Jovana. Rekao bih da me sveci prate. Religiozan sam, slavim slavu i volim da odem u crkvu. Stara je priča da ne pronađe čovek crkvu, već ona njega. Neverovatno je da sam ja svoje jedino pravo mesto pronašao u Sabornoj crkvi u Beogradu i Lazarici u mom rodnom Kruševcu.

Marka je publika zavolela kroz mnoge formate, u poslednje vreme kroz ostvarenja "Montevideo, bog te video", "Senke nad Balkanom" i "Psi laju vetar nosi". Zasmejavao je publiku i kroz mnoge TV formate koje je vodio ali i prestave za odrasle i decu. Ipak, u ulozi oca se nije ostvario. To je ujedno i njegova neostvarena želja, što je priznao u jednom od intervjua.

- Neostvarena želja mi je da postanem otac. Znate, to je veliki profesionalni angažman, biti dobar otac, to sam naučio u svojoj porodici. Međutim, nakon kraha braka Marko više javnosti nije pokazao nijednu devojku. On i voditeljka Nataša Pavlović bili su četiri godine u braku, koji je svima naizgled delovao savršeno. Zato je kao bomba odjeknula vest da se razvode. Ona se nakon toga udala i dobila dvoje dece.

- Čujemo se kada su praznici, Nova godina, rođendani. Kada se sretnemo, lepo popričamo. Mislim da je to normalno. Možda su neka tuđa iskustva traumatičnija, moje nije.

Njegovim nedaćama tu nije bio kraj jer je pre sedam godina izgubio oca, koji mu je bio velika podrška i oslonac.

- Izgubio sam najvećeg i najodanijeg prijatelja. To se ne podnosi, sa time se živi. Zato mu i sada kažem: "Idemo dalje majstore, ne brini. Najveći prijatelju moj". Nije bio čovek koji se često sreće. Savetovao me je da je porodica sve, i da uvek pomognem drugom, da je neko drugi uvek za mene prvi. Naučio me je da se ne pitam zašto pomažem, nego da li sam dovoljno pomogao. On je mnogima pomagao i nije se pitao.

Zato je i Marko uvek bio spreman da pomogne. Jednom prilikom je o tome javno progovorio, iako se za mnoge njegove humanitarne aktivnosi ne zna.

- Imam prijatelje, jednu romsku porodicu koju često srećem i njihovo dete je bilo bolesno. Išli smo zajedno da kupimo lekove jer nisu imali zdravstvenu knjižicu. Ceo dan posle toga sam bio neraspoložen. Pitao sam se šta bi se desilo s tim detetom da mene nisu sreli slučajno. Da li bi dobilo 40 temperaturu i ušlo u još veće probleme. Ne ideš tamo gde hoćeš, nego gde te život vodi. Plakao sam od sreće što sam se baš ja našao tu u tom momentu da im pomognem - ispričao je Živić.

Posle svega, uživao je u životu. Ovako je govorio:

- Za mene je čaša uvek polupuna, a ne poluprazna. Prazno je prazno, a puno je puno. Makar i do pola. Nažalost, nemamo mnogo vremena da možemo da ga posmatramo prazno. Lako je tonuti, ali hajde, plivaj, majstore, makar ti samo nos bio iznad duboke vode, diši i polako.