ONA CRTICA NA GROBU: Godinu dana bez Đoleta

Ovim rečima je Đole godinama završavao svaki koncert širom bivše Jugoslavije. Tačno 12 meseci ne možemo da čujemo te magične reči novosadskog velikana, stihove koji teraju na suze i smeh, pesme koje tresu srce, priče koje ostaju duboko urezane.

Od tog 19. februara 2021. ništa nije isto, Đole nas je napustio, ostavio prazninu, tugu, ali nam je i ostavio genijalne stihove koje je pisao, recitovao i pevao božjim talentom. Ta tanana, emotivna duša večitog dečaka obeležila je decenije, generacije, u svakoj pesmi je utkao sebe, darovao ljubav, nežnost, tu zaboravljenu nit koja nam nedostaje u ovim teškim vremenima.

Jer, kako bi Balašević rekao, postoji reč koja vredi tek kad se odćuti. Ima tišina kojih se sećamo više nego najlepših reči. A Đole je hteo život baš ovakav (ma ozbiljno vam kažem):

Nekad ne znam da li sanjam
Nekad ne znam šta je stvarnost
Ja sam hteo tačno takvu
To je čudna podudarnost
Tačno takvu
Ma, ozbiljno vam kažem

Od Balaševića nismo znali da se oprostimo, jer ne znamo kako se kaže kad ode Đole. On je zapravo otišao "onako", ali nije otišao nikada.

Laku noć, dame i gospodo
Eto i ova predstava je završena
Nadam se da ste uživali u njoj
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas
Sve ove godine
Nadam se da ćemo se još videti

I na kraju, što bi Đole poručio: Ne dajte se ovim barabama.