Kako je jedan mali beli zec ušao u legendu

Decenijama je nadaleko bila poznata tradicija koja se ponavljala na svakom koncertu Đorđa Balaševića - obasipanje plišanim zečevima iz publike. Naime, kada bi došao na red vanvremenski hit "Neki novi klinci" ljudi bi bacali na desetine igračaka legendarnom kantautoru.

Taj bitni stih je deo ove strofe:

Kroz maglu treperi
devet sveća na torti
tad sam dobio par mandarina
i malog belog zeca

Đole tu peva o svom detinjstvu i nekim od prvih poklona koje je dobio za rođendan, mandarine i mali beli zec. Njegovi fanovi, koji su uvek znali da cene Balaševićevu emotivnost i sentimentalnost, nisu propuštali da na svoj način Panonskom mornaru zahvaljuju za stihove koje generacije pevaju.

- E sad je dosta! 20 godina vi mene gađate zečevima, sad ćete mi platiti za sve - šalio se često tokom koncerata širom sveta pa zajedno s bendom plišane zečeve vraćao u publiku.

Balašević je, ipak, sve te zečeve čuvao u svom domu, a imao ih je na stotine.

- Kad se vraćam s koncerta, moje me devojke, od kojih sam s jednom oženjen, prvo pitaju 'kakvi su danas zečevi'? Pokušaću da s Kinezima pripremim iznenađenje i naručim vagon zečeva za neki veliki koncert koji budem imao. Tada ću sa bine pobacati u publiku sve te zečeve i vratiti im za sve ovo što mi godinama priređuju. Taj mali beli zec mi je puno značio u trenucima kad je sve izgledalo jako crno i kad sam se sa svojom publikom nalazio na nekim čudnim mestima, tajno, kao ljubavnici. Taj 'mali beli zec' mi je zamena za sve Oskare, Dejvis kupove, Svetska prvenstva u fudbalu i sve ono što nisam osvojio. Oni su hronologija svega što mi se događalo u karijeri - rekao je u jednom intervjuu.

Balašević je otišao, beli zečevi su ostali. U ulici Jovana Cvijića, u Novom Sadu. I ušli u legendu.