Na Teslinoj sahrani svirali "Tamo daleko": Ko je autor naše pesme?

Pesma malog naroda u Velikom ratu ostala je dugo popularna u Evropi i posle Drugog svetskog rata zahvaljujući francuskom maestru Žoržu Marinkoviču, koji je nastupao i pod pseudonim Žorž Mariel.

Upravo on, vojnik i umetnik iz sela kraj Kladova, pravi je kompozitor pesme "Tamo daleko". Njemu su 1922. u Parizu priznata autorska prava.

Katalog Francuske nacionalne biblioteke u Parizu u šturoj biografiji otkriva: "Autor je interpretator i kompozitor, instrumentalista i profesor citre, srpskog porekla, u Francuskoj od 1920. godine, državljanstvo Francuske, rođen 18.., umro 1977. godine“.

Žorž Marinkovič bio je u stvari Đorđe Marinković iz sela Korbova kraj Kladova, izdanak porodice koja je generacijama davala sveštena lica u oblasti Donjeg Ključa u Negotinskoj Krajini, rekao je ranije Ranko Jakovljević, saradnik Istorijskog arhiva u Negotinu.

On je otkrio dokumente koji potvrđuju Marinkovićevo autorstvo nad pesmom "Tamo daleko" u porodičnoj zaostavštini porodice Jovanović.

Đorđe je do kraja života ostao u kontaktu sa ratnim drugom Jovanom D. Jovanovićem. Zajedno su prešli Albaniju i oporavljali se na Krfu, gde je Marinković 1916. komponovao pesmu koja je osvojila srca ratnika-izgnanika.

- Stela Franklin, australijska književnica, stupila je 1917. u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu i pišući roman o stradanjima srpskih ratnika ona primećuje šta Srbi pevaju - "Tamo daleko, pesmu o selu, devojci, o zemlji". Svi ostali učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali "Far way over there", Francuzi "Au loin, au loin sur Corfu", Česi i Slovaci "Tam v dali"... O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i to što je Nikola Tesla na večni počinak po svojoj želji ispraćen ovom pesmom - nabraja Ranko Jakovljević.

Posle prve Marinkovićeve verzije teksta za "Tamo daleko", posvećene Korbovu na Dunavu, pojavilo se mnogo varijacija na temu, jer su srpski vojnici stihove proširivali imenima svog zavičaja.

Posle Drugog svetskog rata komunistički cenzori su "Tamo daleko" dugo vremena držali što dalje od Srbije.

Hor Radio Beograda tek 1966. snima jednu verziju "Tamo daleko", ali bez imena autora. Usledila je molba iz Pariza ispisana ćirilicom, drhtavom rukom.

- Zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju pesmu "Tamo daleko"... Pesmu "Tamo daleko" napisao sam na Krfu 1916. godine posle našeg povlačenja preko albanske planine. Zato vas lepo molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog izvođenja na Radiju... - napisao je Đorđe Marinković u pismu upućenom Radio Beogradu pošto ga je ratni drug Jovan obavestio da je nacionalna radiofonska kuća izdala solunsku pesmu. Marinković je priložio i dokumentaciju koja dokazuje njegovo autorstvo.

Međutim, kao odgovor u štampi su se pojavili navodni naslednici drugog kandidata za autora, koji su priznali Marinkoviću da je napisao muziku, ali ne i tekst. Ponudili su mu nagodbu da ne bi poveli parnicu. Neki politički podobni muzički stručnjaci su "otkrili" i da je pesma plagijat.

U to vreme osporavanje svega što je srpsko bilo je korisno za karijeru. Stvorena je farsa u kojoj su diskreditovani i autor i stari srpski ratnici.

Đorđe Marinković je u Srbiji ponovo gurnut u zaborav, dok je u Francuskoj ostao popularan kompozitor i muzičar. Nekoliko puta je dolazio u rodni kraj i pevao zemljacima pravu verziju "Tamo daleko", pričali su istraživaču stari Korbovčani.

- U najblistavijoj fazi karijere Marinković je postao evropski sinonim muziciranja na citri. On je odsvirao čuvenu melodiju u filmu "Treći čovek". Bio je poznat i kao gitarista, svirao je ukupno sedam instrumenata. U Parizu je od 1920. publikovao mnoštvo popularnih kompozicija, od kojih je jedan deo stvoren na osnovu njegovih impresija iz rodnog kraja i izgnanstva na Krfu. Danas je Marinković gotovo zaboravljen u rodnom kraju, dok je na desetine internet-sajtova preplavljeno ponudama prodaje njegovih izdanja, od Francuske, preko Španije, do Nemačke, Velike Britanije i Japana - navodi Jakovljević.