Makartni o Lenonu: Toliko sjajan da to ne može da nestane

U novom intervjuu za "Njujork Tajms", Makartni je sa čitaocima podelio emotivno sećanje na svog prijatelja Džona Lenona koji je ubijen 8. decembra 1980. godine.

- Stalno vrtim taj scenario u svojoj glavi. I to me emotivno toliko dotiče da ne znam više ni šta da mislim. Da li da osećam bes ili tugu? Kao i kod svakog velikog gubitka možda je najbolje sećati se svih onih lepih trenutaka sa Džonom. To je toliko bezuman čin da i dalje ne mogu da ga razumem, osećam neku vrstu poricanja. Možda je to jedini način na koji mogu da se izborim sa tom tragedijom - ispričao je Pol i dodao:- Nedavno sam radio intervju sa njegovim sinom Šonom. Bilo je lepo pričati o tome kako je Džon bio kul… Sećam se da me je jednom upitao: "Šta li će misliti o meni kad umrem? Da li će me se sećati?" Iako je on bio stariji od mene u tom trenutku osetio sam se kao njegov stariji brat, govoreći mu da će naravno biti upamćen, jer je "toliko sjajan da to ne može da nestane" - rekao je.

On se prisetio i Džordža Harisona koji je preminuo 2001. godine od raka pluća.

- Govorili smo jedno drugom u principu nebitne, ali meni važne stvari… I ja sam mu držao ruku. A to nikada pre nisam uradio. Jer, druga ne držiš za ruku. Sećam se koliko ga je nerviralo što mora stalno da putuje u potrazi za lekom za rak. Išao je u Ženevu. Onda je došao u neku specijalnu kliniku u Njujork, misleći da tu može nešto da se uradi. Pa u Los Anđeles. Upitao me je: "Zar ne možemo da ostanemo jednom mestu?" Tada sam mu rekao: "Da, hajmo u Spek hol", kuću od drveta u Liverpulu iz tjudorskog perioda. To je bila poslednja stvar koju smo izgovorili jedno drugom. I dok sam ga držao za ruku, Džordž me je pogledao i nasmejao se… - ispričao je Makartni.