Dragojević: Ukus široke publike mora stalno da se kultiviše

Scenario ovog ostvarenja zasnovao je na motivima priča francuskog pisca, novinara i scenariste Marsela Emea. Tim povodom je održan razgovor reditelja sa Milošem Konstantinovićem, Emeovim prevodiocem na srpski, u okviru "Molijerovih dana" u Narodnoj biblioteci Srbije.

- Moja sestra je monahinja, ona je čitala i scenario i gledala je film i misli da je to jedan od retkih primera hrišćanskog filma kod nas. Ja sam pravio film po pričama koje volim i mogu da kažem da su odluke tokom snimanja bile iracionalne, ne mogu da kažem da je to dodir božje ruke, naravno, ali je u svakom slučaju bilo nekih stvari koje su bile intuitivne i iracionalne u odlukama kako tretirati neke scene ili neke priče - rekao je Dragojević, prenosi Nova.rs.On je dodao da njegova sestra film vidi i kao "hrišćansku komediju".

- Ovo je, čini mi se, veoma hrišćanski film. Film za koji moja sestra kaže da je hrišćanska komedija. Po nekima je to oksimoron, a po nekima i nije. Mislim da hrišćanstvo u sebi sadrži u sebi i taj element radosti i radovanja životu - kazao je reditelj.Na pitanje šta očekuje od publike kad je o "Nebesima" reč, Dragojević se uzdržao od prognoza.

- Da budemo realistični, ukus se menja. Ukus široke publike mora stalno da se kultiviše i razvija, a kod nas to nije tendencija. Laki sadržaji dominiraju i veliko je pitanje koliko ima zaista publike za ovaj film. Voleo bih da je ima mnogo, ali da budem realističan, ovo je možda film za ljude koji razmišljaju o raznim suštastvenim pitanjima života i egzistencije, a toga nema mnogo. Možda grešim, ne znam. Ali u Srbiji ima samo tri odsto liturgijskih vernika. To je statistički zvaničan podatak o ljudima koji idu u crkvu. Mi smo više deklarativno vernici. Više prihvatamo običaje nego što prihvatamo Hrista, ne bih se oslonio na to da ih ima mnogo. Pogotovo posle ovog "bala pod maskama" od godinu i po, ljudi su izgubili naviku da idu u bioskop, tako da ćemo videti - naveo je Dragojević.