„Pamtim svaki trenutak njenog odlaska“: Radoš Bajić prvi put o smrti sestre i očevom očaju koji je zamalo završio kobno

Gubitak deteta je rana koja nikada ne zaceli, a upravo takva tragedija obeležila je detinjstvo glumca, reditelja i scenariste Radoš Bajić. Tek nedavno je prvi put otvoreno govorio o porodičnoj drami koja je ostavila dubok trag na njega i zauvek promenila tok njegovog života.

Njegova mlađa sestra Radmila preminula je sa samo 13 godina nakon teške bolesti, a bol zbog njenog odlaska potpuno je slomio porodicu.

Bajić je ispričao da se tragedija dogodila dok je on bio dete, u četvrtom ili petom razredu osnovne škole. Iako danas o tome govori smireno, sećanja su i dalje bolna i živa.

„U mom slučaju i u mom životu desila se velika tragedija kad sam bio negde četvrti, peti razred osnovne škole. Moja sestrica Radmila preminula je. Zamislite, ona je kao devojčica od trinaest godina umrla od raka materice. To je bila strašna tragedija koja je u mojoj porodici ostavila dubok trag i na mene“ - ispričao je Bajić u emisiji na televiziji "Una".

Glumac kaže da i danas pamti svaki trenutak tih teških dana.

„Pamtim još uvek svaki tren njenog odlaska i velike strahote koje su se desile u mojoj porodici“ - rekao je on.

Posebno potresan trenutak bio je onaj kada je njegov otac, shrvan tugom i nemoći, pokušao da oduzme sebi život.

„Pamtim mog oca koji je bio mlad čovek. U trenucima njene krize, jer je bila otpuštena iz bolnice kao beznadežan slučaj, on istrčava iz kuće, odlazi pod ajat i uzima konopac da se obesi. To je strašno. Moja majka trči za njim…“ - prisetio se Bajić.

Ta tragedija, kaže, ostavila je ožiljak na celoj porodici, ali je u njemu probudila i snažnu želju da uspe i pomogne najbližima.

Majčina podrška promenila mu je sudbinu

Četiri godine nakon smrti njegove sestre, roditelji su doneli važnu odluku koja će presudno uticati na njegov život.

Iako su živeli skromno i imali samo po četiri razreda škole, odlučili su da podrže sina da nastavi školovanje i ode iz sela u potrazi za boljom budućnošću.

Bajić se posebno seća dirljivog rastanka sa majkom.

„Svi moji drugovi su autobusom odlazili na školovanje u Trstenik ili Vrnjačku Banju, a mene je majka ispratila s teglom slatkog od dunja i putnom torbom koju smo pozajmili u selu“ - ispričao je on.

Upravo ta podrška roditelja, posebno majke, ostala je jedna od najvažnijih uspomena u njegovom životu.

„Moji otac i majka završili su samo po četiri razreda škole, ali imao sam sreću da su bili pametni ljudi. Otvorili su vrata tom dečaku koji se zvao Radoš Bajić i rekli mu:

"Idi" - rekao je glumac.

Danas, uprkos uspešnoj karijeri, Bajić kaže da nikada nije zaboravio odakle je krenuo, niti bol koja ga je oblikovala.