Nostalgija ili zdrav razum: LEKCIJE iz "Priča iz Nepričave"?

"Pitate li svoje roditelje ko med pravi, gde se žito melje? Da li vam je neko dosad rek'o gde hleb raste, gde izvire mleko? Sve što vidiš, i voda i trava, sve je ovo selo Nepričava, bele kuće i beli oblaci, sve su ovo pravi Nepričavci. Nepričava nije selo glavno, al’ je lepo, prosto nepričavno. Tu se ljudi zdravo mnogo zdrave i pričaju priče iz - Nepričave!" 

Upravo ovom pesmom Dobrice Erića, koju su komponovali braća Vranešević, počinje svaka epizoda emisije za decu snimljene pre 37 godina "Priča iz Nepričave".

Reč je o jednoj od najboljih serija za mališane ikad snimljenih na ovim prostorima, a dešavanje je smešteno u okolinu Lajkovca. Nisu je s pažnjom gledali samo mališani, već sve generacije.Danas je naravno skroz drugačija priča, dele se virali i bindžuje, ali je nemoguće ignorisati pitanje šta od svega ostaje u dečijim srcima i glavicama.

"Priča iz Nepričave" je počela u oktobru 1983. godine i ostala upisana u svima koji su je godinama kasnije gledali, pre svega jer je govorila jezikom naroda. S jedne strane je ljudima iz grada približavala selo, dok je vrednim ljudima sa sela donosila obrazovanje na imanja.

Scenario i režiju potpisao je pokojni Aleksandar Antić, koji je osmislio seriju u kojoj raspričani, oštroumni i vispreni seljak, koga je glumio Zoran Radmilović i mlada učiteljica Milena Dravić, gledaoce vode kroz Nepričavu kod Lajkovca, upoznajući ih sa danas gotovo zaboravljenim životom na selu, tesno vezanim sa prirodom.

U svakoj epizodi saznavalo se ponešto o seoskom životu i radovima na njivi - šta je motika, od čega se sastoji bunar, čemu služi fenjer, predstavljaju se instrumenti - harmonika, gusle, violina, drombulje...

U Nepričavi se i danas živo sećaju vremena kada je pune dve godine u njihovom selu snimana serija. Sa glavnim glumcima, naročito Zoranom Radmilovićem, meštani su se toliko saživeli da su ga doživljavali kao rod rođeni. Milena i Zoran postali su jednostavno - Nepričavci.

Objašnjavao je, iz epizode u epizodu, nadahnuto Zoran Radmilović koji su delovi vodeničkog kola, ili bunara, kako se klepa sekira, otkiva kosa... Milena Dravić, kao učiteljica, postavljala je deci razne pitalice, zagonetke, govorila kako treba da se ponašaju u raznim situacijama...

Kroz sve decu su vodili najbolji glumci tog vremena odnosno naši legendarni izvođači, pa je nemoguće ne zapitati se da li bi i u tom kontekstu danas bila ista situacija. Da li bi se u slučaju stvaranja emisije za decu pozivali isključivo najbolji?

Govorili su deci i o tome da je komšija najvažniji svakome, da se ne stvara za dan-dva, već se gaji kroz godine međusobnog pomaganja, poverenja, kao i da se drva za ogrev spremaju još dok se vrapci igraju u prašini, a da seljaci svakog jutra prvi pogled upiru u nebo, celog života.

Kultna emisija je pre sedam godina ponovo emitovana na Radio televiziji Srbije i Milena Dravić tada nije krila oduševljenje što su i nove generacije mogle da uživaju u tom, i po njenom mišljenu, kvalitetnom programu.- Neverovatno je koliko gledalaca danas prati reprizu "Priča iz Nepričave", iako je od njenog prvog emitovanja prošlo trideset godina - rekla je tom prilikom jedna od najvećih naših glumica.

- Na ulici mi svakodnevno prilaze ljudi, ali i deca, oduševljeni serijom. Šteta je, međutim, što mnoge generacije u detinjstvu nisu imale priliku da uživaju u "Pričama iz Nepričave" i da, gledajući ovu seriju, mnogo toga nauče.

Jasno je da današnje generacije ne da nemaju izbor, već teško da imaju ikakav program poput ovog.

Mislite li da deca danas ne bi imala sluha za ovakve sadržaje? Ko je odgovoran što ih nema? Pitanja se nižu, a činjenica da je ogromna želja za kvalitetnim televizijskim programom, pre svega za najmlađe, daje ključne odgovore.

Uostalom, toj želji najbolji su svedok pregledi epizoda "Priča iz Nepričave" na Jutjubu, kojih ima na desetine hiljada.