Panika u Nemačkoj: Auto-gigant u OZBILJNOM PROBLEMU

Uprava i Nadzorni odbor doneli su poražavajući zaključak kako "trenutni poslovni model više nije održiv u uslovima koji se brzo menjaju", Što je još gore po investitore i radnike, unutar same kompanije "ne postoji jasan konsenzus kako tu situaciju preokrenuti", Koreni ovog potresa sežu do afere Dizelgejt iz 2015. godine, nakon koje je usledila agresivna, ali pokazalo se, preuranjena i rizična strategija potpune elektrifikacije koja nije naišla na očekivani odziv kupaca na globalnom tržištu.

Ovakva situacija izazvala je lavinu reakcija na Fejsbuku, a posebno se ističe objava jednog korisnika na stranici "Život u Nemačkoj".

- Više ne znam šta da mislim, VW opet pominje nova otpuštanja i zatvaranja pogona, a ljudi se ponašaju kao da je sve normalno. U Volfsburgu već kruže priče o desetinama hiljada otkaza. Imam prijatelja tamo koji radi 17 godina i kaže da prvi put vidi ovakav strah među ljudima. Struja skuplja, hrana skuplja, stanarine divljaju. A političari samo pričaju o klimatskim zakonima. Uništava li Nemačka sama sebi industriju? - upitao je ovaj korisnik.

Strah od deindustrijalizacije, rata i tehnološkog viška

Komentari ispod ove objave dodatno produbljuju sliku krize, mešajući ekonomske strahove sa geopolitičkim teorijama i kritikama aktuelne vlasti. Mnogi korisnici smatraju da je proces nameran, pa se tako navodi da "ekonomiju namerno uništavaju političke elite na platnom spisku Blekroka, koji će im nakon završetka mandata dati drugu priliku za učinjenu protivuslugu".

Politička odgovornost česta je tema, pri čemu kritičari poručuju biračima: "Neka, neka, pa neka opet glasaju za Zelene koji su im uništili auto-industriju. Zasluženo".

Neki u ekonomskom propadanju vide širi plan osiromašenja mase kako bi ona postala spremnija za ratne sukobe, tvrdeći da je "rat krajnji cilj". Geopolitička situacija i sankcije takođe se krive za pad, uz opaske da "sankcije Rusiji ubijaju Nemačku" dok "Kina kupuje fabrike po EU", što će rezultirati time da će u budućnosti biti posla isključivo za kineske juane. Tehnološki napredak i automatizacija donose novu vrstu nesigurnosti. Korisnici ističu da se Nemačka okreće robotizaciji u koju su uložene milijarde, a koja bi mogla trajno zameniti ljudsku radnu snagu.

- Ne trebaju im ljudi, jer robot može zavrnuti šraf za šest sati, dok čoveku treba 30 dana - navodi se u jednom od komentara koji naglašava da se buduće zapošljavanje odnosi isključivo na visokoškolovane kadrove za 21. vek.

Konačno, energetska politika i zavisnost od uvoza iz Kine vide se kao ključne tačke sloma. Ironične primedbe na račun ekološke tranzicije, poput one o gašenju nuklearki i povratku na ugalj dok je Rusija pod sankcijama, sugerišu da sistem više ne funkcioniše logično. Dok jedni savetuju radnicima da uzmu otpremnine ili se vrate u domovinu, drugi zaključuju kako je "ovo rezultat dovođenja glupih ljudi na vlast", uz nadu da bi se industrija ipak mogla pokušati spasiti uvođenjem oštrih carina.