Američki saveznici ponovo kupuju ruske energente: Kad udari kriza, sankcije padaju u vodu!

Tako je japanska kompanija iz oblasti petrohemije, "Idemicu", kupila kontingent sirove nafte iz Rusije, a nekoliko dana ranije još jedna japanska firma, uvoznik i prerađivač nafte "Taijo", takođe je kupila taj energent sa Sahalina.

Uvoz ruske nafte odobrila je japanska državna Agencija za prirodne resurse i energiju, a izvršen je kako bi se stabilizovalo tržište naftnih derivata u toj ostrvskoj zemlji.

I Južna Koreja je krajem marta, posle skoro četiri godine dugog prekida usled ekonomskih sankcija Rusiji, za potrebe svojih rafinerija uvezla 27.000 metričkih tona naftnih prerađevina iz Rusije potrebnih za proizvodnju plastike. Uvoznik je bila i petrohemijska kompanija u sastavu poslovne grupe "LG".

Oni su iskoristili jednomesečnu suspenziju sankcija na uvoz energenata koju je odobrio Vašington.

Biznismen Toplica Spasojević, podsećajući na staru krilaticu da biznis ne poznaje granice, ocenjuje za Direktno da ne čudi što su Japan i Južna Koreja, suočeni sa problemima u nabavci energenata, posegli za ruskom naftom uprkos dosadašnjem bojkotu.

- Pre svega, ove dve zemlje potpuno su zavisne od uvoza energenata, uglavnom iz zalivskih zemalja. Kako je taj izvor sada presušio, morale su da pronađu alternativu. Snabdevanje je dodatno otežano jer, iako su američki proizvođači među najvećima na svetu i pokrivaju gotovo 50 odsto svetskog tržišta, oni su već ušli u različite ugovorne obaveze i nisu u mogućnosti da isporuče sve tražene količine. Zbog povećane tražnje i smanjene ponude, posebno imajući u vidu da kroz Ormuski moreuz prolazi više od 20 odsto svetske nafte, Tramp je odlučio da Rusima privremeno omogući transport kako bi se stabilizovale cene energenata, koje ozbiljno opterećuju i svetsku i američku ekonomiju - navodi Spasojević.

Kako napominje, Amerikance dodatno opterećuje činjenica da se približavaju izbori, dok su cene energenata već porasle i do 50 odsto.

- Dalje produbljivanje krize samo bi dodatno povećalo cene i moglo bi politički da košta Trampa. Zato je privremeno ublažio sankcije. Uz to, SAD imaju obavezu prema svojim saveznicima da ne dozvole njihovo nezadovoljstvo usled ekonomskih problema izazvanih nestašicom energenata. Po mom mišljenju, to je ključ cele priče. Ne radi se ni o kakvoj dugoročnoj strategiji, već o kratkoročnom rešenju aktuelnog problema - zaključuje Spasojević.

Podsetimo, Sjedinjene Američke Države početkom marta privremeno su ublažile sankcije na rusku naftu kako bi, između ostalih, Indija mogla da kupi pošiljke koje su bile zaglavljene na moru. Američki ministar finansija Skot Besent tada je objasnio da je izuzeće, koje je trajalo 30 dana, kratkoročna mera čiji je cilj očuvanje stabilnog snabdevanja svetskog tržišta energentima.

I počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenjuje za Direktno da ponovno okretanje pojedinih država ruskim energentima pokazuje da politika sankcija ima ozbiljna ograničenja, posebno kada su ugroženi ekonomski i energetski interesi velikih saveznika.

- Pokazuje se da politika uvođenja sankcija prema pojedinim državama, u čemu su Sjedinjene Američke Države rekorder, ima svoje granice. Očigledno je da je došlo do određene preraspodele odnosa i nove politike između pojedinih država i Rusije. Nakon sastanaka svetskih lidera vidljive su promene u međunarodnim odnosima i prioritetima velikih sila - kaže Atanacković.

Ističe da bi za zemlje poput Japana i Južne Koreje ostanak bez energenata bio tragičan za njihove privrede, zbog čega su, sa odobrenjem SAD ili bez njega, morale da pronađu način da dođu do potrebnih količina nafte i gasa.

- Jasno je da nastavak rigidne politike prema Moskvi ne daje očekivane rezultate, te da se daljim održavanjem sankcija Rusiji ne može postići mnogo, naročito u okolnostima kada energetska stabilnost postaje važnija od političkih poruka - zaključuje Atanacković.