Rađa se "evropski NATO": Ključna država rekla "DA"

Reč je o svojevrsnom "rezervnom planu" kojim bi evropske države mogle da očuvaju bezbednosnu arhitekturu čak i u scenariju povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz NATO-a. Plan podrazumeva oslanjanje na postojeće strukture Alijanse, ali uz znatno veću ulogu evropskih članica u komandovanju, logistici i operativnom delovanju.

Prema pisanju američkih medija, ova inicijativa već neko vreme se razvija iza zatvorenih vrata - kroz neformalne razgovore i susrete diplomata i vojnih zvaničnika u sedištu NATO-a. Cilj nije razbijanje saveza, već njegovo prilagođavanje novim geopolitičkim okolnostima.

Evropa bez američkog kišobrana?
Glavni motiv za ubrzanje ovih planova jeste sve veća sumnja u dugoročnu pouzdanost Vašingtona kao ključnog bezbednosnog partnera. Posebno nakon izjava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je više puta dovodio u pitanje spremnost SAD da brane evropske saveznike.

Evropski lideri žele da obezbede kontinuitet u odvraćanju Rusije, očuvanje operativnih kapaciteta i nuklearnu kredibilnost čak i u slučaju smanjenog američkog prisustva.

Berlin menja pravila igre
Najveći preokret dolazi iz Berlina. Nemačka, koja je godinama odbijala francuske inicijative za jaču evropsku odbranu, sada pod novim političkim okolnostima menja pristup.

Nova nemačka vlada pokazuje spremnost da preuzme veću odgovornost, što je otvorilo vrata širem konsenzusu među evropskim državama. Uz Nemačku, u ovu inicijativu uključuju se Velika Britanija, Francuska, Poljska, nordijske zemlje i Kanada.

Ovaj blok sve češće se opisuje kao "koalicija voljnih" unutar NATO-a.

"Savez će se voditi iz Evrope"
Promene se već naziru i u samoj strukturi Alijanse. Sve više ključnih funkcija preuzimaju evropski oficiri, dok se planira da evropske snage predvode i predstojeće vojne vežbe - posebno u severnim regionima blizu granica sa Rusijom.

Ipak, izazovi su ogromni. NATO je decenijama građen oko američkog vođstva - od obaveštajnih sistema do logistike i strateškog komandovanja. Preuzimanje tih uloga zahtevaće ne samo političku volju, već i ogromna ulaganja.

Vojska, industrija i nuklearno pitanje
Planovi uključuju i ponovno razmatranje uvođenja vojnog roka u pojedinim zemljama, kao i ubrzano jačanje evropske vojne industrije. Poseban fokus stavljen je na oblasti u kojima Evropa zaostaje za SAD - poput vazdušne mobilnosti, dopune goriva u letu, izviđačkih i svemirskih kapaciteta.

Jedno od najosetljivijih pitanja ostaje nuklearno odvraćanje. Kako SAD drže ključnu ulogu u tom segmentu, evropski lideri razmatraju mogućnost širenja francuskog nuklearnog kišobrana na druge zemlje kontinenta.

Dug put pred Evropom
Iako inicijativa dobija na zamahu, realnost je da Evropa još nema kapacitete da u potpunosti zameni američku vojnu moć. Godine nedovoljnog ulaganja ostavile su dubok trag.

Ipak, proces je već započet. Evropa, suočena sa novim bezbednosnim izazovima i neizvesnim transatlantskim odnosima, očigledno više ne želi da bude samo pasivni oslonac - već aktivni nosilac sopstvene odbrane.