Tramp u ĆORSOKAKU: Nijedan DOBAR scenario završetka rata u Iranu nije na stolu

Prvobitno zamišljena kao kratka intervencija, vazdušna kampanja protiv Irana, pretvorila se u iscrpljujuću kampanju, kojoj se ne vidi kraj.

Iran pruža jači otpor nego što je iko očekivao i pri tomremeti svetsku ekonomiju blokadom Ormuskog moreuza, što komplikuje situaciju kako za SAD tako i za saveznike SAD.

Zato je američki predsednik pod pritiskom da pronađe rešenje krize. Moguća rešenja uključuju deeskalaciju konflikta uz otvaranje moreuza i ublažavanje sankcija, vojnu demonstraciju sile ili postepeno povlačenje iz sukoba uz prebacivanje odgovornosti na regionalne aktere.

No, ni jedno od tih rešenja nije i idealno.

Trampov "tamni vilajet"

U nedelju je Donald Tramp uputio Iranu ultimatum od 48 sati i pominjao mogućnosti masovnih napada na energetsku infrastrukturu - što bi predstavljalo ozbiljnu eskalaciju sukoba.

Već u ponedeljak, usledio je ozbiljan preokret.

Tramp je, naime, saopštio da želi da odloži napade za pet dana zbog navodnih "dobrih i produktivnih razgovora" sa Teheranom. Takođe, američki predsednik je najavio "skoro" ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Tržište naftom je pozitivno odgovorilo na ove najave, ali je onda usledio hladni tuš iz Teherana - Iranci su negirali da se pregovori vode.

Tramp se nalazi pod pritiskom da nešto uradi i to brzo, dok se naftna kriza ne pretvori u svetsku ekonomsku krizu a rat ne eksalira.

Ipak, to rešenje neće biti ni brzo ni lako, pošto se američki predsednik nalazi u političkom "tamnom vilajetu". On, istina, ima više opcija, ali nijedna opcija nije idealna.

Tri loša scenarija 

Tramp ima tri mogućnosti - deaskalaciju, pojačavanje napada, prebacivanje odgovornosti

U prvom slučaju, doći će do smirivanja konflikta. SAD bi obustavile napade ako Iran prekine raketiranje brodova i ponovo otvori Ormuski moreuz za tankere.

Paralelno, SAD bi ublažile sankcije i omogućile Teheranu izvoz nafte.

Ovo bi bio možda najbolji scenario za Trampa - sačuvao bi obraz, baš pred izbore u SAD, doprineo smirivanju situacije na tržištu nafte i održao reputaciju SAD pred saveznicima u regionu.

Ipak, ovo bi ipak bio kompromis. Iran u ovom scenariju ne bi bilo vojno slomljen a propaganda u Tehereanu bi ovo mogla da prikaže kao pobedu.

U drugom scenariju, Tramp bi mogao da pojača napade na Iran, gađa kritičnu infrastrukturu a možda i kopneno krene na Iran - a najizglednije je da u tom slučaju budu izvedene ograničene amfibijske operacije - a meta bi, po nekim izvorima, bila iranska ostrva u Persijskom zalivu.

Čak i ako to ne bi dovelo do kapitulacije Irana, Tramp bi sačuvao ugled SAD. Opasnost ovakvog scenarija leži u mogućnosti da operacije podbace ili da se SAD nađe uvučena u višegodišnje operacije u Iranu.

Treća opcija je postepeno povlačenje vojske SAD iz konflikta. Sjedinjene Države bi se povukle i prepustile dalji razvoj događaja saveznicima u - pre svega zemljama Zaliva i Izraelu.

Ovo je najlošija opcija, pošto bi to u suštini značilo da se Izrael ostavlja sam u ratu, pošto ni jedna od bliskoistoistočnih monarhija nema posebnu želju da ratuje sa Iranom.

Gubitak popularnosti kod kuće

Ono što Trampa najviše brine je pad popularnosti kod birača kod kuće. 

Intervencija u Iranu ni na početku nije bila popularna, a sa svakim danom broj pristalica intervencije pada, a to se zatim preliva i na Trampovu popularnost - čak i među članovima MAGA pokreta.

Naime, Trampova popularnost je u nedelju pala na najniži nivo od početka drugog mandata. U proseku, samo 41,6% američkih birača podržava njegov rad, dok 56% ima negativno mišljenje o njemu.

Ono što utiče na američko javno mnjenje je nagli rast cena goriva u SAD - na šta je američka javnost vrlo osetljiva. 

Jedan od razloga pada Bajdenove popularnosti bio je, podsetimo, porast cena benzina, a sada se Tramp suočava sa istim problemom.

Tramp mora da odluči i da odluči brzo, pošto se izbori za Kongres približavaju.

Ipak, šta god da Tramp odluči, po svemu se može zaključiti da će se kajati.