Kako je Tramp promenio mišljenje i odustao od carina za Evropu

Povukao je pretnje uvođenjem carina evropskim saveznicima, isključio mogućnost upotrebe vojne sile i najavio da je na vidiku dogovor koji bi mogao da okonča spor oko ovog strateški važnog arktičkog ostrva, koji je formalno u sastavu Kraljevine Danske.

Tramp je posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom poručio da se radi o „dugoročnom i konačnom dogovoru“ koji bi, kako tvrdi, zadovoljio sve strane, posebno u pogledu bezbednosti i pristupa ključnim mineralima. Iako detalji nisu objavljeni, američki predsednik je naglasio da bi sporazum bio trajan i da bi Sjedinjene Države njime dobile snažniju poziciju na Arktiku, uz istovremeno ograničavanje ruskog i kineskog uticaja u regionu.

Izmene sporazuma iz 1951. godine?

Prema informacijama američkih i evropskih izvora, jedan od stubova mogućeg rešenja mogao bi da bude redefinisanje sporazuma iz 1951. godine između SAD i Danske, kojim je formalizovano američko vojno prisustvo na Grenlandu. Tim sporazumom američkim snagama je omogućena vojna prisutnost na ostrvu na neodređeno vreme, a tokom Hladnog rata na Grenlandu je postojalo više od deset američkih vojnih objekata.

Danas je aktivna samo jedna baza, ali su u svetlu Trampovih pretnji i rastućih geopolitičkih tenzija Danska i NATO signalizirali spremnost da razmotre jačanje američkih kapaciteta. Iz NATO-a je poručeno da bi budući razgovori mogli da se fokusiraju na sprečavanje da Rusija i Kina ikada steknu ekonomsko ili vojno uporište na Grenlandu, što otvara mogućnost posebnih klauzula u eventualno ažuriranom sporazumu.

Od pretnji do naglog zaokreta

Samo nekoliko dana pre Davosa, Tramp je otvoreno pretio evropskim saveznicima carinama, pa čak i nagoveštavao upotrebu sile, tvrdeći da SAD imaju „pravo“ na Grenland iz razloga nacionalne bezbednosti. Zapretio je uvođenjem carina od 10 odsto već od 1. februara, uz mogućnost povećanja na 25 odsto od juna, prema Danskoj i nizu drugih evropskih država.

Međutim, nakon razgovora sa Ruteom, Tramp je objavio da od carina zasad odustaje i da SAD neće koristiti silu za preuzimanje teritorije. Ovaj nagli zaokret mnogi evropski diplomati tumače kao izlazni manevar. Prema njihovim ocenama, stvarni „okvirni sporazum“ još ne postoji, a američkom predsedniku je bio potreban način da se povuče iz politički neprijatne i neodržive pozicije.

- Upravo tako – trebalo mu je rešenje za izlaz - rekao je jedan evropski diplomata, navodeći da je čitava kriza nanela ozbiljnu štetu poverenju unutar NATO-a. Uprkos Trampovom smirivanju retorike, evropski lideri poručuju da se dve nedelje političke drame i gotovo egzistencijalne zabrinutosti za jedinstvo Saveza neće lako zaboraviti.

Šta bi SAD mogle da dobiju?

Prema pisanju Njujork tajmsa, jedna od opcija o kojoj se razgovaralo jeste da Sjedinjene Države ne preuzmu ceo Grenland, već da dobiju puni suverenitet nad manjim, jasno definisanim delovima teritorije na kojima bi gradile vojne baze. Takav aranžman bi podsećao na model britanskih suverenih baza na Kipru.

U tom scenariju, Grenland kao celina ne bi bio prodat, ali bi određene zone postale američka teritorija, dok bi ostatak ostrva ostao pod danskim i grenlandskim suverenitetom. Tramp je istovremeno insistirao i na pristupu grenlandskim mineralnim resursima, što Kopenhagen i NATO zasad nisu zvanično potvrdili.

Iz NATO-a poručuju da dogovor nije zaključen i da predstoje razgovori sa Danskom i vlastima Grenlanda, pri čemu generalni sekretar Rute naglašava da „ima još mnogo posla“. Danski ministar spoljnih poslova ocenio je da su Trampove poruke o pauziranju trgovinskog rata i odustajanju od sile „pozitivan signal“.

Oštre poruke sa Grenlanda i iz Evrope

Za razliku od opreznog optimizma u pojedinim diplomatskim krugovima, reakcije na Grenlandu bile su znatno oštrije. Grenlandski političari poručili su da NATO nema mandat da pregovara o bilo čemu što se tiče njihovog suvereniteta bez direktnog učešća Grenlanđana.

- Ništa o nama bez nas - poručila je grenlandska poslanica u danskom parlamentu, ocenivši ideju da bi se u NATO-u odlučivalo o teritoriji ili prirodnim bogatstvima Grenlanda kao "potpuno neprihvatljivu“. Slične poruke stigle su i iz Danske, gde je više zvaničnika naglasilo da „Grenland nije na prodaju“.

Danska premijerka Mete Frederiksen jasno je povukla crvenu liniju:

- Možemo pregovarati o svemu – o bezbednosti, investicijama i ekonomiji. Ali o jednoj stvari ne možemo: o našem suverenitetu.Ona je naglasila da Danska želi konstruktivan dijalog sa saveznicima o jačanju bezbednosti Arktika, uključujući i američki projekat protivraketne odbrane „Zlatna kupola“, ali isključivo uz puno poštovanje teritorijalnog integriteta Kraljevine Danske.

Kriza koja menja odnose

Iako se situacija formalno vratila na nivo razgovora i formiranja zajedničke radne grupe, brojni evropski lideri upozoravaju da je kriza oko Grenlanda pokazala koliko su se odnosi unutar NATO-a promenili. Kanadski premijer Mark Karni govorio je o "puknuću“ starog poretka, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila na "seizmičku promenu“ i potrebu veće evropske strateške autonomije.

Bez obzira na to kakav će dogovor na kraju biti postignut, jedno je jasno: Trampov manevar oko Grenlanda otvorio je pitanja suvereniteta, bezbednosti i poverenja koja će nastaviti da opterećuju odnose SAD i evropskih saveznika – i dugo nakon što se aktuelna kriza formalno smiri.