Kriza u NATO zbog Grenlanda: Da li bi invazija SAD mogla da uništi savez?

Bela kuća je u utorak saopštila da predsednik Tramp i njegov tim "razmatraju niz opcija" za sticanje Grenlanda, uključujući i upotrebu američke vojske, prenosi CNN.

- Mi smo supersila i ponašaćemo se kao supersila - izjavio je Stiven Miler, zamenik šefa kabineta Bele kuće, naglašavajući da svetom vladaju "gvozdeni zakoni" snage i moći. Državni sekretar Marko Rubio pokušao je da ublaži tenzije, ističući da se prioritet daje kupovini teritorije, ali nije isključio druge mere.

Danska premijerka Mete Frederiksen oštro je reagovala:

- Ako SAD odluče da vojno napadnu drugu NATO članicu, sve se zaustavlja, uključujući NATO i bezbednosni poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata.

Ona je naglasila da su pretnje ozbiljne i da bi takav korak uništio temelje međunarodnog prava i demokratskog sveta.

Grenland, najveće ostrvo na svetu sa strateškim položajem u Arktiku, bogato je retkim mineralima i predstavlja ključnu tačku za nadzor severnog Atlantika. SAD već imaju vojnu bazu Pitufik (bivši Thule) na Grenlandu, ali Tramp insistira na punoj kontroli, pozivajući se na nacionalnu bezbednost i pretnje od Rusije i Kine. Ova ideja nije nova, Tramp je još tokom prvog mandata predlagao kupovinu Grenlanda, što je Danska tada odbila kao "apsurdno".

Evropski lideri, okupljeni u Parizu na razgovorima o budućnosti Ukrajine, izbegavali su direktnu kritiku SAD kako bi očuvali podršku Vašingtona u sukobu sa Rusijom. Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron nisu direktno komentarisali pretnje, dok su eksperti upozorili na evropsku zavisnost od američke vojne moći.

- Mnogi evropski lideri žele da oštro razgovaraju sa Amerikom. Žele da budu u mogućnosti da ustanu i kažu šta vide, ali jednostavno nisu u poziciji da to urade, jer su dugo vremena svoju bezbednost prepuštali Americi. Ponovno naoružavanje traje tri do pet godina - rekao je Mudžtaba Rahman iz Eurasia Group.

Analitičari ističu da bi vojna akcija protiv Grenlanda bila presedan koji bi uništio NATO, osnovan 1949. godine na principu "napad na jednog je napad na sve". Danske snage imaju naređenje iz Hladnog rata da uzvrate vatru u slučaju napada, što bi dovelo do direktnog sukoba između saveznika. Ankete u SAD pokazuju da 72% Amerikanaca odbacuje upotrebu sile za aneksiju Grenlanda.

Evropa razmatra diplomatske i nevojne mere, od lobiranja u Vašingtonu do predloga o stalnoj vojnoj bazi EU na Grenlandu, kako bi podigla političke i ekonomske troškove za Trampa. Međutim, mnogi eksperti smatraju da Evropa trenutno nema dovoljno snage da zaustavi američkog predsednika, koji je nedavno pokazao odlučnost u operaciji protiv Venecuele.

Ova kriza dolazi u trenutku kada transatlantski odnosi već trpe zbog američkih tarifa na evropsku robu i kritika na račun evropske odbrane. Dok svet posmatra da li će Tramp zaista preći sa reči na dela, pitanje Grenlanda postalo je simbol novog svetskog poretka gde snaga diktira pravila.