Otvoreno pismo koje trese Bliski istok: Milijarder iz Emirata prozvao Trampa!

Al Habtur se ne smatra marginalnom figurom u regionu - reč je o jednom od najpoznatijih poslovnih lidera u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, čoveku sa velikim političkim i diplomatskim iskustvom i dugogodišnjim vezama sa zapadnim partnerima. Upravo zato njegovo javno obraćanje ima posebnu težinu.

U pismu američkom predsedniku on traži objašnjenje zbog čega je Vašington, kako navodi, praktično uvukao države Persijskog zaliva u otvoreni sukob sa Iranom. Postavlja pitanje da li su u američkoj administraciji uopšte razmotrene posledice takve odluke po arapske zemlje, koje bi prve mogle da snose posledice eskalacije.

Posebno se osvrnuo na mogućnost da je na odluke Vašingtona uticao pritisak izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Prema njegovim rečima, arapske države imaju kapacitet da štite sopstvene interese, ali insistira na pitanju ko je dao pravo SAD da njihov region pretvore u potencijalno ratno žarište.

Pitanje novca i "mirovnih inicijativa"

Al Habtur u pismu pokreće i pitanje tzv. "Mirovnog saveta", tela za koje tvrdi da je formirano na inicijativu Trampa i delom finansirano sredstvima država Zaliva. On otvoreno pita gde je završio novac koji su te zemlje izdvojile i da li je zaista korišćen za mirovne projekte ili za politiku koja region vodi ka novim sukobima.

Biznismen upozorava da bi takva strategija mogla izazvati ozbiljne posledice - ne samo za Bliski istok, već i za same Sjedinjene Države. Pozivajući se na analize Instituta za političke nauke, navodi da bi kratkotrajna vojna operacija u trajanju od nekoliko nedelja mogla da košta između 40 i 210 milijardi dolara.

Prema njegovim rečima, najveći finansijski teret takve kampanje snosili bi američki poreski obveznici, dok bi vojnici bili poslati u rat koji, kako tvrdi, nema direktnu vezu sa interesima SAD. U tom kontekstu podsetio je i na Trampova predizborna obećanja o smanjenju američkog vojnog angažmana u svetu.

Nezadovoljstvo u državama Zaliva

Istovremeno, prema pisanju Fajnenšel Tajmsa, neke od najbogatijih država Persijskog zaliva - Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar - počele su da razmatraju smanjenje ili preispitivanje svojih međunarodnih investicija zbog ekonomskih posledica rata.

Prema informacijama Asošiejted Presa, pojedini zvaničnici iz regiona već su izrazili frustraciju načinom na koji su Sjedinjene Države vodile operacije, posebno zbog izostanka ranog upozorenja o početku napada i utiska da američka strategija prvenstveno štiti interese SAD i Izraela.

Ipak, države Zaliva su bezbednosno snažno povezane sa Vašingtonom i u velikoj meri zavise od američke zaštite, zbog čega javne kritike retko dolaze kroz zvanične kanale, već se uglavnom pojavljuju u neformalnim ili anonimnim izjavama.

Strah od nestašica i poremećaja u trgovini

Rat je već počeo da ostavlja posledice na ekonomiju regiona. Izvršni direktor logističkog giganta Kühne + Nagel, Štefan Pol, upozorio je da Dubai raspolaže zalihama svežih prehrambenih proizvoda za svega deset dana.

Prema njegovim rečima, sukob sa Iranom izazvao je ozbiljne poremećaje u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje kapaciteta vazdušnog teretnog saobraćaja za oko 18 procenata.

Problemi nisu ograničeni samo na vazdušni transport. Poremećaji su zahvatili i pomorske rute, što dodatno komplikuje snabdevanje zemalja koje u velikoj meri zavise od uvoza hrane.

Udar na ekonomiju Dubaija

Ekonomski model Dubaija godinama je počivao na reputaciji stabilnog finansijskog i logističkog centra u nestabilnom regionu. Međutim, svaki signal da je vazdušni prostor ugrožen ili da su ključne infrastrukture izložene riziku može ozbiljno promeniti percepciju investitora.

Cene nekretnina u Dubaiju porasle su oko 70 odsto od 2019. godine, zahvaljujući dolasku stranih investitora i globalnih fondova. Sada se tržište suočava sa oprezom kupaca i usporavanjem transakcija.

Veliki investicioni fondovi poput Brevan Howard i Millennium Management, koji su poslednjih godina prebacili deo poslovanja u Dubai, sada procenjuju koliki geopolitički rizik su spremni da prihvate.

Digitalna infrastruktura na testu

Region je poslednjih godina uložio milijarde dolara u razvoj centara za podatke i digitalne platforme. Međutim, svaki potencijalni napad na infrastrukturu ili sajber incident mogao bi imati dalekosežne posledice za tehnološki sektor.

Kompanije sve češće razmatraju premeštanje rezervnih kopija podataka van kriznih područja, što je dodatni signal da tržište pažljivo prati bezbednosnu situaciju.

Luksuz koji može postati zamka

Za desetine hiljada stranih rezidenata u Emiratima situacija je posebno komplikovana. Povratak u matične zemlje često nosi poreske posledice, dok ostanak znači prihvatanje većeg regionalnog rizika.

Veliki investitori poput Brookfield Corporation i KKR poručuju da planiraju dugoročno prisustvo u regionu, ali diplomate iz Zaliva paralelno traže načine da izvrše pritisak na Vašington da pronađe političko rešenje sa Teheranom.

Svaka nova eskalacija, upozoravaju analitičari, ne donosi samo vojni rizik, već i spor, ali kontinuiran odliv kapitala, talenata i investicionog poverenja.