Akcize na gorivo udaraju vozače po džepu - država uzima više nego EU prosečno!

Podsetimo, 15. februara država je povećala akcize na gorivo. Akciza na bezolovni benzin uvećana je za dva dinara i sada iznosi 72 dinara po litru, a toliko je povećana i za dizel i sada iznosi 74,04 dinara po litru.

U maloprodajnu cenu osim akciza uključeni su i PDV od 20 odsto, naknada za obavezne rezerve od 2,6 dinara po litru, kao i naknada za unapređenje energetske efikasnosti od 0,15 dinara po litru.

Proračun je rađen na cenama koje su stupile na snagu ovog petka, 6. marta, i koje će važiti do 13. marta do 15 časova. Podsetimo, cena dizela trenutno iznosi 203 dinara po litru, a benzina 184 dinara po litru.

Priča o akcizama ponovo je aktuelna zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, uzrokovanog sukobima na Bliskom istoku, što preti da drastično poveća i cene goriva u Srbiji.

Država je najavila mere kako bi sprečila skok cena dizela i benzina, a mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da bi država mogla da primeni smanjenje akciza za 20 odsto kao jednu od mera.

Udeo državnih nameta u cenama dizela i benzina u Srbiji jedan je od najviših u regionu, ali i u poređenju sa pojedinim evropskim zemljama, pa proračun Danasa pokazuje da država ima i veći prostor za smanjenje akciza od 20 odsto.

Prema podacima sektora Evropske komisije za energetiku, udeo državnih nameta u cenama dizela u zemljama EU u januaru prošle godine bio je između 41 i 55 odsto, dok je za benzin iznosio od 45 do 63 odsto.

Najveći udeo državnih nameta u maloprodajnoj ceni dizela u EU imali su Italija i Irska (55 odsto), Slovenija i Malta (54 odsto), kao i Francuska, Belgija i Nemačka po 53 odsto.

Najniži udeo državnih dažbina kod dizela registrovan je u Estoniji (41 odsto), Bugarskoj (42 odsto), Švedskoj (43 odsto), Španiji (43 odsto), Kipru (44 odsto), Mađarskoj (54 odsto) i Luksemburgu (45 odsto).

Za benzin, najviši državni nameti bili su u Finskoj (63 odsto), a zatim u Nemačkoj (60 odsto), Irskoj (59 odsto), Italiji (59 odsto) i Grčkoj (59 odsto).

Najniži su bili u Bugarskoj (45 odsto), Mađarskoj (47 odsto), Švedskoj (47 odsto), Kipru (48 odsto), Španiji (48 odsto) i Poljskoj (48 odsto).

Prošle godine, u isto vreme, udeo državnih nameta u Srbiji iznosio je 52 odsto za dizel i 54 odsto za benzin. To znači da je udeo dizela bio pri vrhu evropske liste, dok je udeo benzina bio u sredini.

U poređenju sa zemljama iz regiona koje su u EU, Srbija je u tom trenutku imala viši udeo državnih nameta u ceni benzin od Bugarske, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, jedino je Slovenija imala viši udeo od Srbije.

Kada je reč o benzinu, udeo državnih taksi u Srbiji bio je veći od onog u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, na istom nivou kao u Hrvatskoj i niži od onog u Sloveniji.

Napomene radi, državne dažbine u Srbiji od januara prošle godine povećavane dva puta: prvi put u februaru 2025, a drugi put u februaru ove godine. U međuvremenu su nameti porasli i u drugim zemljama, ali uglavnom jednom, jer se u EU akcize obično usklađuju sa inflacijom u januaru svake godine.

Ukoliko bi država smanjila akcize za 20 odsto kako bi zaštitila potrošače od visokih cena usled rasta cena nafte, trenutni udeo državnih nameta smanjio bi se na ispod 50 odsto: tačnije, 47,3 odsto za dizel i 49,5 odsto za benzin.

I dalje bi to bio visok udeo u poređenju sa mnogim evropskim zemljama, među kojima su, kada je reč o dizelu. Luksemburg, Mađarska, Kipar, Španija, Švedska i Estonija. Za benzin, udeo bi bio i dalje viši od onog u Bugarskoj, Mađarskoj, Švedskoj, Kipru, Španiji i Poljskoj.

Pogledamo li i podatke iz regiona van EU, kao što su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, gde udeo državnih nameta iznosi između 40 i 45 odsto, jasno je da Srbija ima prostor za smanjenje akciza i za više od 20 odsto u slučaju daljeg rasta cena nafte.

Čak i sa nižim akcizama, Srbija ne bi bila ispod zemalja u regionu niti evropskih zemalja po udelu državnih nameta u ceni goriva.