Mogući scenario po kojem bi SAD preuzele Grenland

U takvoj situaciji, Danska i njeni evropski saveznici ne bi imali realnu vojnu snagu da se suprotstave Sjedinjenim Državama. NATO bi se našao u potpunoj blokadi, jer bi njegova vodeća članica polagala pravo na teritoriju druge članice. Kako piše The Atlantic, Tramp bi se oslonio na logiku „svršenog čina“ i jednostavno proglasio da Grenland sada pripada SAD.

Ovakav scenario je donedavno delovao nerealno, ali se percepcija promenila nakon događaja u Venecueli, gde su američke snage zarobile predsednika Nikolasa Madura, a Tramp potom izjavio da SAD sada „vode“ tu zemlju. To je, prema oceni danskih zvaničnika, učinilo sličan razvoj događaja na Grenlandu znatno verovatnijim.

Strahovi u Danskoj postoje već mesecima. Razmatra se mogućnost da Tramp pokuša aneksiju silom, političkom prisilom ili obećanjima lokalnom stanovništvu – oko 56.000 ljudi – kroz udeo u budućim rudarskim projektima. Ti strahovi su dodatno porasli nakon što je Kejti Miler, supruga Trampovog savetnika Stivena Milera, objavila mapu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom uz poruku „USKORO“.

Dan kasnije, Tramp je u intervjuu za The Atlantic otvoreno rekao: „Grenland nam treba, apsolutno. To je označilo prelomni trenutak, jer su evropski lideri godinama umanjivali ili ignorisali njegove ekspanzionističke izjave.

Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da se Trampove reči više ne mogu shvatati olako. Prema njenim rečima, američkog predsednika treba uzeti ozbiljno kada kaže da želi Grenland. Istovremeno, upozorila je da bi napad SAD na drugu članicu NATO-a praktično značio kraj saveza.

Nemački šef diplomatije Johan Vadeful podsetio je da Grenland potpada pod član 5 NATO-a, koji garantuje kolektivnu odbranu. Ipak, pojedini evropski zvaničnici otvoreno priznaju da Evropa nema realnu mogućnost da vojno odbrani ostrvo.

Na samom Grenlandu postoji ograničena podrška Trampu. Njegov najpoznatiji pristalica, Jorgen Boasen, tvrdi da Trampovu zainteresovanost vidi kao „veliku priliku“ i novi početak za ostrvo, uz tvrdnje da Grenlanđani žele nezavisnost od Danske. Međutim, ankete ne potvrđuju široku podršku prelasku pod američku zastavu.

Evropski lideri reagovali su oštro. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da o budućnosti Grenlanda mogu odlučivati samo Grenland i Danska, dok je francuski ministar spoljnih poslova poručio da Grenland „nije ni na prodaju ni za otimanje“.

Prema procenama bivših američkih diplomata, Tramp možda koristi bezbednosnu podršku Ukrajini kao sredstvo pritiska na evropske saveznike kako bi ih primorao da prihvate američke planove za Grenland. U NATO-u se, tvrde izvori, dugo izbegavalo otvoreno suprotstavljanje Trampu iz straha da bi mogao da smanji pomoć Ukrajini.

Tenziје su dodatno porasle nakon posete Donalda Trampa Mlađeg Nuku pre godinu dana, koja je kod dela Grenlanđana doživljena kao demonstracija kolonijalnog odnosa. Iako se činilo da je Tramp potom odustao od ideje, situacija se ponovo zaoštrila u decembru, kada je imenovao posebne izaslanike za Grenland i Arktik.

The Atlantic zaključuje da je intervencija u Venecueli pokazala da je Tramp spreman da svoje zahteve potkrepi silom ili pretnjom sile. Njegovi saveznici poručuju da posle Karakasa više niko ne može biti siguran da li Tramp blefira.

Danski zvaničnici, međutim, ističu da je cela ideja apsurdna, jer bi SAD sve bezbednosne ciljeve na Grenlandu mogle ostvariti saradnjom s Danskom, kao što je to bio slučaj i tokom Hladnog rata. Podsećaju i na elitnu jedinicu Sirius patrola, koja decenijama deluje u ekstremnim arktičkim uslovima.

„Ako Amerikanci žele bazu ili radar, mogu to da dogovore s nama“, poručuju Danci, uz ironičnu opasku da bi „vrlo malo američkih vojnika preživelo nedelju dana“ u surovim uslovima Grenlanda.