Autoindustrija se nada ukidanju zabrane vozila sa SUS motorima

Evropska automobilska industrija s nestrpljenjem očekuje važnu odluku Evropske unije koja je najavljena za 10. decembar. Ona bi mogla da ima značajne posledice za planove Evropske komisije da postupno do 2035. ukine registraciju novih automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, pritisak vrše proizvođači automobila, ali i drugi sektori pogođeni zabranom motora s unutrašnjim sagorevanjem, na primer firme za iznajmljivanje ili za lizing automobila. Zato bi odluka EU mogla da bude odložena do januara 2026.

- Još uvek radimo na tome - rekao je nedavno za nemački poslovni list Handelsblat Apostolos Cicikostas, komesar EU za održivi saobraćaj i turizam.

- Želimo da predstavimo zaista sveobuhvatan paket za automobilsku industriju koji pokriva sve relevantne aspekte.

Brojni izveštaji medija poslednjih nedelja sugerisali su da EU planira da ubrza elektrifikaciju tržišta najma, lizinga i službenih automobila do 2030. godine, uz značajno ublažavanje planiranog (postupnog) ukidanja motora s unutrašnjim sagorevanjem 2035. godine, odnosno "dozvoljavanje" alternativa električnim vozilima.

Jedan vodeći rukovodilac velike kompanije za iznajmljivanje automobila razgovarao je s DW-om o planovima EU. Na osnovu konsultacija s predstavnicima Unije u kojima je učestvovala njegova firma, on zaključuje da će EU nametnuti stroge kvote za električna vozila operaterima voznih parkova. Prema njegovoj proceni, firme za iznajmljivanje automobila, lizing kompanije i operateri koji upravljaju flotama službenih automobila mogu da očekuju kvotu i do 90 procenata do 2030. godine.

- Naš je utisak da Komisija nije zainteresovana za dijalog i raspravu - žali se on.

Sama Komisija EU odbila je da komentariše razgovore. Pripreme za predstojeću odluku još su u toku, rekao je jedan portparol Unije za DW.

Proizvođači automobila nadaju se izuzećima

Godine 2022. se 27 država-članica Evropske unije složilo oko toga da zabrane registraciju novih vozila s emisijama CO2 od 2035. pa nadalje, čime se zapravo zabranjuje prodaja novih automobila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Cilj je bio smanjiti visoke emisije automobilskog sektora kako bi se postigao cilj klimatske neutralnosti do 2050. Međutim, evropska automobilska industrija već nekoliko godina se bori s brojnim problemima. Prelazak na elektromobilnost očigledno predstavlja tehničke izazove za mnoge proizvođače automobila. A drastično jačanje konkurencija iz Kine takođe mnogima zadaje glavobolje.

Nemački kancelar Fridrih Merc među onima je u Uniji koji se zalažu za ublažavanje zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem. On poziva Brisel da odobri izuzeća za tehnologije poput hibridnih pogona, koji mogu da rade i na struju i na benzin, kao i za električne pogone čije baterije mogu da se pune putem generatora na benzinski pogon.

- Mnogo je razumnije i pragmatičnije uložiti više truda i novca u razvoj efikasnih hibridnih sistema koji kombinuju najbolje od motora s unutrašnjim sagorevanjem i elektromobilnosti - rekao je Merc.

Napore nemačkog kancelara podržavaju veliki evropski proizvođači automobila.

- S aktuelnim propisima o CO2, Evropska komisija ignoriše realnost na tržištu i rizikuje pad zaposlenosti i konkurentnosti u jednoj od svojih ključnih industrija - požalio se proizvođač premijum automobila BMW u pisanoj izjavi za DW:

- Zato je od ključnog značaja da se propisi o CO2 brzo revidiraju.

Ta kompanija sa sedištem u Minhenu očekuje da će Evropska komisija ozbiljno razmotriti nemački predlog pre nego što objavi svoju odluku.

- Uvereni smo da svi pogonski sistemi mogu i moraju da doprinesu ostvarenju cilja - navodi se u saopštenju BMW-a, "jer efikasna zaštita klime zahteva ambiciozne, ali realne smernice, a ne ciljeve koji ignorišu stanje na tržištu".

Nemačke marke su posebno jake u segmentu plag-in hibrida, to su automobili kod kojih su električni i motori s unutrašnjim sagorevanjem otprilike podjednako važni za pogon. Čak 41 odsto tih vozila prodatih u EU u prvim mesecima ove godine nosilo je oznaku BMW-a, Mercedesa, Folksvagena ili Audija. Te firme bi verovatno značajno profitirale od ublažavanja zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem do 2035. u korist plag-in hibrida. Međutim, proizvođači automobila strahuju da bi ublažavanje zabrane moglo da bude propraćeno uvođenjem kvota za operatere voznih parkova, na koje otpada više od polovine svih registracija novih vozila u Evropi.

Kompanije za iznajmljivanje automobila (rent-a-car) posebno su zabrinute. Sixt, jedna od najvećih kompanija u tom sektoru u Evropi, ne krije da se protivi predloženim planovima Evropske unije. Hronični nedostatak stanica za punjenje električnih auta širom Evrope potkopava sve napore za promovisanje elektromobilnosti, žali se ta firma sa sedištem u Pulahu blizu Minhena:

- Propisi o kojima se raspravlja uticali bi na više 60 odsto svih registracija novih vozila u Evropi i zapravo bi efektivno ubrzali zabranu motora s unutrašnjim sagorevanjem za oko osam godina - objasnio je jedan predstavnik firme Sixt.

"Preuranjene kvote" samo bi produbile zavisnost Evrope od kineskih baterija i minerala, koji su bitni za automobilsku industriju, tvrdi Sixt:

- Transformacija koja povećava zavisnost i ugrožava radna mesta ide u pogrešnom smeru. Svaki regulatorni okvir mora biti usklađen s uslovima koji postoje u realnom svetu: infrastrukturom za punjenje, kapacitetom mreže, dostupnošću vozila i potražnjom kupaca.

Prema rečima Endrjua Mauntstevensa, šefa pravnog odeljenja u Sixtu, ta firma je posvećena cilju mobilnosti s nultom emisijom i već je uložila velika sredstva u elektrifikaciju svoje flote. Međutim, kupci i dalje preferiraju vozila na dizel ili benzinski pogon:

- Morali smo jednostavno da priznamo da naši kupci nisu spremni da se kreću istim tempom kao mi.

Glavni razlog za to on vidi u nedostatku punionica širom Evrope.

Slaba potražnja za električnim automobilima

Sixt nije usamljen u tome: nekoliko kompanija za iznajmljivanje i carsharing automobila već je uložilo dosta novca u električna vozila, ali su pretrpeli i velike gubitke zbog nedovoljnog interesovanja mušterija. Američki konkurent Hertz zabeležio je tako gubitak od 2,49 milijardi evra (2,9 milijardi američkih dolara) u 2024. godini. Uložio je u desetine hiljada Teslinih vozila, za koje kupci nisu bili preterano zainteresovani, a osim toga su i skupa za održavanje.

Nedostatak infrastrukture za punjenje baterija i slaba potražnja kupaca sveprisutni su problemi – i značajno umanjuju donedavna visoka očekivanja o brzini prelaska na električna vozila u Evropi. Dok je broj novih registracija električnih automobila u Evropskoj uniji naglo porastao između 2017. i 2023, brojke su 2024. ponovno počele da padaju. Očekuje se da će 2025. godine samo 17 odsto novo registrovanih automobila biti u potpunosti električno.

Patrik Šaufus, šef Centra za budućnost mobilnosti u konsultantskoj firmi Mekinzi, očekuje da će Evropska komisija „uzeti u obzir tu stvarnost“ prilikom donošenja svoje odluke.

- Tranzicija se možda neće dogoditi tako brzo kako smo se nadali ili kako je bilo planirano - rekao je on za DW.

Svaki politički program mora uzeti u obzir i dekarbonizaciju i ekonomski uspeh kao "deo holističkog pristupa" - dodaje. Dugoročno gledano, budućnost svakako leži u elektromobilnosti, naglašava Šaufus. Međutim, on takođe primećuje da se tržišta međusobno odvajaju i da različiti regioni napreduju različitim brzinama.