EU podržala Trampov napad na Iran, Vašington imao šest razloga za udar

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je zaključila da ne vode nikud pregovori SAD sa Iranom o sprečavanju proizvodnje nuklearnog oružja koja je opasna po Izrael, a i po Evropu.

Pošto su napadi SAD i Izraela u junu prošle godine samo delimično oštetili iranska nuklearna postrojenja, Vašington i Tel Aviv su ocenili da islamske vlasti u Teheranu rade na tome da proizvedu nuklearnu bombu i usavrše balističke rakete.

Analitičari u evropskim medijima predočavaju da je ideološki i politički cilj teokratske vlasti u Teheranu uništenje Izraela i izvođenje što pogubnijih napada na SAD, te je Tramp odlučio da to osujeti u vreme kada je iranski režim oslabljen i uzdrman januarskim talasom masovnih demonstracija građana Irana.

Mediji u EU prenose i da američko-izraelski udar na strateške centre u Iranu ima za cilj da izazove i promenu vlasti u Teheranu, pošto je Tramp pozvao "iranski narod da uzme sudbinu u svoje ruke".

Italijanski list "Korijere dela sera" poziva se na stručnjaka američkog instituta "Atlantik kounsil" (Atlantic Council) Majkla Rozenblata koji je radio i u izraelskom bezbednosnom aparatu, da su Tramp i njegovi saradnici zaključili da je sada pravi trenutak da se uzdrmavanjem vlasti Teheranu pokrenu temeljne promene i na celom Bliskom istoku.

Trampova administracija je, u ime "moralnog imperativa", svakako želela da se pojavi kao barem delimična podrška, ako ne i spasilac stotina hiljada iranskih civila čije je mirne demonstracije teokratska vlast u Teheranu nasilno ugušila.

"Korijere dela sera" dodaje da je treći razlog to što su Tramp i njegovi saradnici zaključili da je Teheran u uverenju da će Amerikanci konačno popustiti u pregovorima, ostao uporan u proizvodnji nuklearne bombe i balističkih projektila.

Važan četvrti razlog, po mišljenju više evropskih analitičara i komentatora, jeste da bi raspad teokratije u Teheranu i dolazak drugačijeg režima na vlast mogao da preusmeri Iran ka uključivanju uglavnom na zapadna tržišta svojih ogromnih rezervi nafte i gasa.

To se poklapa sa, kako se navodi, Trampovom vizijom da se proširi američki pristup energetskim rezervama, kao ključni element spoljne politike Vašingtona.

Uz to bi, ako se ima na umu i pad režima Nikolasa Madura u Venecueli, bila ozbiljno oslabljena i energetska bezbednost Kine, koja je nabavljala znatne količine nafte od Venecuele i Irana.

Peti razlog je to što su u Vašingtonu došli do uverenja da su SAD sada pozvane na akciju koja utiče na budućnost Irana jer je teokratska vlast teško uzdrmana ekonomskom krizom, hiperinflacijom, slabim rezervama vode u zemlji i pogubnom opštom korupcijom.

Napadi na strateški važne vojne i nuklearne centre bi trebalo da ozbiljno uzdrmaju i uruše teokratsku vlast u Teheranu, a novi režim bi mogao da dobije ekonomsku i diplomatsku podršku Vašingtona.

I Amerikanci i Izraelci su konačno zaključili da vlast u Teheranu nema namere da se nagodi da joj se ukinu sankcije Ujedinjenih Nacija (UN) ako bi odustala od proizvodnje atomskog naoružanja, pa je zato i ocenjeno da bi ovaj novi masovni napad trebalo da spreči da se islamski režim dokopa atomske bombe, kako je to izjavio i Tramp.