Poražavajući rezultati najnovije analize: U Srbiji cveta organizovani kriminal

Godišnje izveštaje o Indeksu organizovanog kriminala objavljuje Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Prema ovogodišnjem, izveštaju za 2025. godinu, Bosna i Hercegovina (BiH) je na šestom mestu, dok je Crna Gora na 10, piše Slobodna Evropa.

Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal u 193 države sveta.

Izvršni direktor GI-TOC, Mark Šav ukazao je na to da organizovani kriminal „potkopava demokratiju, suverenitet država, pa čak i međunarodni mir i bezbednost“.

- Globalni indeks organizovanog kriminala nije samo alat za merenje kriminala: on je ogledalo koje reflektuje šta se dešava unutar država i međunarodnog sistema - poručio je.

‘U Srbiji ključni državni akteri’

Po nivou kriminala u vrhu, po otpornosti na kriminal pri dnu liste – na 35. poziciji od 44 analizirane evropske države Globalnog indeksa.

U Srbiji "državni akteri imaju ključnu ulogu u pejzažu organizovanog kriminala“, ocenili su autori izveštaja, ukazujući da političke elite navodno utiču na ključna kriminalna tržišta.

Dodaju da korupcija unutar državnih institucija olakšava i nezakonite finansijske transakcije i štiti kriminalne poslove, te da su „visoki državni zvaničnici povezivani s ozloglašenim figurama iz sveta organizovanog kriminala“.

"Srbija ostaje jedno od glavnih čvorišta krijumčarenja na Zapadnom Balkanu“, napominje se.

Takođe, prema izveštaju, Srbija predstavlja sastavni deo rute za krijumčarenju heroina ka zapadnoj Evropi, dok srpske kriminalne mreže igraju značajnu ulogu u globalnom krijumčarenju kokaina.

Izveštaj podvlači i da je ova zemlja "domaćin nekoliko mafijaških grupa“ koje, uprkos hapšenjima ključnih članova, i dalje dominiraju različitim segmentima evropske trgovine drogom.

- Navijačke grupe fudbalskih klubova takođe su uključene u kriminalne aktivnosti, pružajući logističku podršku za krijumčarske operacije i učestvujući u paravojnim aktivnostima - dodaju.

Porast krijumčarenja oružja iz centralne Srbije na tkz. Kosovo

Spominje se i u kontekstu trgovine oružjem.

Srbija je, navode, tranzitna zemlja u toj trgovini, pri čemu oružje koje potiče iz ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i iz Turske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, tkz. Kosova, Severne Makedonije i potencijalno Ukrajine – prolazi kroz Srbiju ka zapadnoj Evropi, piše RSE.

 "Kriminalne mreže sa Kosova, iz Albanije i Srbije olakšavaju ovu trgovinu, dok su korumpirani državni zvaničnici navodno bili umešani u ilegalne pošiljke oružja“.

Dodaje se i da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen „porast krijumčarenja oružja iz centralne Srbije na Kosovo, uključujući oružje vojnog tipa“.

„Pojedinci iz vlasti umešani u prinudni rad, trgovinu ljudima i krijumčarenje oružja“

Autori Globalnog indeksa bave se i ulogom Srbije u trgovini ljudima.

"Izveštaji ukazuju da su pojedinci iz vlasti i policije umešani u prinudni rad, trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i krijumčarenje oružja velikih razmera, uz minimalnu odgovornost“, navodi se.

Spominju se i rastuće veze sa Rusijom, Kinom i zalivskim državama koje „izazivaju zabrinutost zbog netransparentnosti stranih ulaganja i infrastrukturnih projekata“. To, kako se ističe, podstiče sumnje na korupciju.

„Visoki državni zvaničnici često umešani u finansijski kriminal“

Finansijski kriminal u Srbiji veoma je ukorenjen, ocenjuje se i dodaje da su u njih „često umešani visoki državni zvaničnici“.

Privatni sektor u Srbiji, navodi se u izveštaju, duboko je isprepletan s organizovanim kriminalom – „veliki broj preduzeća posluje pod uticajem visokih političkih funkcionera“, zbog čega „dobijaju povlašćen tretman u tenderima i investicijama, često služeći kao posrednici za tokove nezakonitog novca“.

S druge strane, napominju, preduzeća koja nisu povezana s političkim krugovima trpe stalne pritiske i inspekcije.

Ukazuju i da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ima značajan uticaj na javne institucije, medije i izborni proces, što doprinosi sumnjama u demokratsko upravljanje.

U Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2025. godinu navode i da se organizovane kriminalne grupe u Srbiji koriste za zastrašivanje političkih protivnika i manipulaciju izbornim procesima.

Pored toga, dodaje se da politička elita poseduje gotovo neograničenu moć, a da javnost na drugoj strani ima nizak stepen poverenja u demokratske institucije.

U tom kontekstu, zaključuje se i da „široko rasprostranjeni protesti odražavaju nezadovoljstvo upravljanjem“.

Globalni indeks bavi se i korišćenjem bezbednosnih službi u političke svrhe u Srbiji.

Takvo korišćenje, "zajedno sa izveštajima o vezama između pripadnika organa reda i grupa organizovanog kriminala“, dodatno je, kažu, „smanjilo poverenje javnosti“.

"Iako je Srbija uspostavila antikorupcijske agencije i uvela mere za unapređenje odgovornosti, njihova efikasnost je oslabljena slabim sprovođenjem, nedostatkom resursa i institucionalne nezavisnosti“, jedan je od zaključaka.

Napominje se i da slučajevi korupcije i organizovanog kriminala često ne dovode do osuđujućih presuda.