Rusiji uskoro sledi NAJTEŽI UDARAC od početka rata

Prema Bloombergu, rupa u ovogodišnjem budžetu mogla bi da dostigne i 50 milijardi dolara, dok bi prihod od nafte mogao da padne za oko 37 milijardi dolara. Čak i ruska režimska agencija TASS priznaje da su prihodi od prodaje energenata u oktobru pali za 27 odsto u odnosu na isti period 2024. godine.

Zbog sankcija, ali i dogovora Kine, Turske i Indije sa SAD-om, značajno je smanjen uvoz ruske nafte u te zemlje. Lukoil se, pored toga, suočava sa rizikom da ga "anektira" Rosnjeft.

Rezanje nabavki u Aziji

Rojters navodi da je Yanchang Petroleum, vlasnik jedne od najvećih kineskih rafinerija, odbio da učestvuje na tenderima za rusku naftu u periodu od decembra do sredine februara 2026. godine. Konsultantska firma Rystad Energy AS procenjuje da je uvoz ruske nafte u Kinu i Indiju pao za oko 400.000 barela dnevno, što je polovinu ukupnog uvoza od početka sankcija.

Indija je takođe smanjila nabavke ruske nafte, a prema Bloombergu, pet velikih rafinerija u zemlji (Reliance Industries, Bharat Petroleum, Hindustan Petroleum, Mangalore Refinery & Petrochemicals i HPCL-Mittal Energy) nisu najavile nove nabavke za decembar.

Turska, koja je do sada bila najveći kupac ruske nafte, sada se okreće drugim tržištima, pojačavajući nabavku iz Irana, Kazahstana i Azerbejdžana.

Tajna flota i ekonomski udar

Bloomberg piše da trenutno u tankerima po okeanima plovi tzv. "tajna flota" sa oko milijardu barela nafte, uglavnom iranske, venecuelanske i ruske. Ruski udeo u toj količini je oko 40 odsto, ali ta nafta trenutno ne može da se isporuči. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo ozbiljno da ugrozi rusku ekonomiju, koja već beleži gubitke u energetskom sektoru.

Rast BDP-a Rusije u 2024. godini bio je 3,5 odsto, dok se za 2026. očekuje samo 0,8 odsto, uglavnom zahvaljujući ratnoj industriji, ali sa tendencijom daljeg pada.

Lukoil na ivici nestanka

Najveći problem Lukoila je njegova nesposobnost da proda inostrane aktive vredne 14 milijardi dolara, uključujući važne naftne projekte u Iraku, piše Financial Times. Pojavile su se glasine da bi Rosnjeft mogao da preuzme Lukoil.

Ranije je Vladimir Putin blokirao pokušaje direktora Rosnjefta Igora Sečina da preuzme Lukoil, ali sada neki insajderi smatraju da Rosnjeft ima šanse. Lukoil je želeo da svoje inostrane subjekte proda švajcarskoj kompaniji Gunvor, bliskoj Kremlju, ali je američko Ministarstvo finansija odbilo ponudu, nazivajući Gunvor "kremljskom lutkom".

Većinski vlasnik Gunvora bio je Putinov prijatelj Gennadij Timčenko, koji je nakon aneksije Krima prodao svoj udeo švedskom preduzetniku Torbjernu Ternkvistu, ali prodaja nije uspela da reši problem. Timčenko i njegova supruga su pod sankcijama EU i Velike Britanije, a pokušaji da sankcije budu ukinute stalno su odbijeni.

Lukoil poseduje i rafineriju u bugarskom gradu Burgasu, ali Bugarska bi mogla da nacionalizuje ovu imovinu, dok Rumunija i Moldavija razmatraju slične opcije.

Vladimir Milov, bivši zamenik ruskog ministra energetike, ocenjuje:

- Lukoil nema budućnost u poslovanju i više se ne može širiti u inostranstvu. To je kompanija sa osečenim krilima.

Većinu imovine u Rusiji Lukoil je prodao ključnim kremaljskim kompanijama poput Rosnjefta i Gazpromnjefta, dok je Rosnjeft, izgrađen na otetim i nacionalizovanim aktivima nekadašnje naftne kompanije Yukos, i dalje spreman da konsoliduje tržište.