Nemačka donosi zakon koji će stvoriti haos mnogim Srbima

Kako navodi Fenix, rukovodilac zaposleničkog krila poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu poručio je da je sistem koji je trebalo da pojednostavi birokratiju prerastao u "paralelni svet rada" koji podriva temelje socijalne države. Upozorava i da radnici koji ceo život provedu u mini poslovima često ostaju bez ikakvih penzijskih prava.

Minimalni doprinosi, maksimalan rizik

Mini-job radnici obično plaćaju veoma male doprinose za socijalno osiguranje, ili ih uopšte ne plaćaju ako mesečno zarađuju manje od 556 evra. Takođe, ne plaćaju porez na dohodak ispod tog praga. Zbog toga, ističu poslanici, troškovi zdravstva, penzija i nezaposlenosti padaju na teret šire zajednice.

Originalno zamišljeni za kućne pomoćnice, studente i penzionere, mini poslovi su danas mnogima jedini izvor prihoda, a čitavi sektori poput maloprodaje, ugostiteljstva i čišćenja oslanjaju se na mini-job radnike.

- Mini poslovi nisu postali most ka redovnom zaposlenju, već viseći most koji obećava prelazak - ali ga retko ostvaruje - poručuju iz CDU/CSU.

Milioni ljudi zavise od mini poslova

Procene pokazuju da oko 5 miliona ljudi u Nemačkoj trenutno radi u mini poslovima. Trenutni limit zarade od 556 evra trebalo bi da raste - na 603 evra 2026. godine i 633 evra 2027. godine.

Neizvesno da li će predlog proći

Iako poslanici CDU/CSU traže ukidanje mini poslova u slučajevima gde zamenjuju regularno zaposlenje, nije jasno da li će inicijativa imati političku težinu. Grupa koja predlaže promene ima 62 poslanika, dok CDU/CSU ukupno broji 208 zastupnika - a ovaj projekat nije deo aktuelnog koalicionog sporazuma.

Iako mini poslovi za mnoge predstavljaju fleksibilan način dodatne zarade, kritičari upozoravaju da sistem dugoročno podriva penzijski fond i državu blagostanja - ostavljajući milione radnika bez stabilne finansijske budućnosti.