Vučićeva samovolja ugrozila opstanak stranih trgovačkih lanaca u Srbiji

Handelsblat, pozivajući se na izvore iz holandskog koncerna Delez, piše da ta kompanija planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica svoje srpske flijale Maxi, koja svake nedelje u centralu šalje izveštaje o milionskim gubicima.

- Nisu u pitanju greške menadžmenta niti oštra konkurencija, koji bi bili odgovorni za te gubitke, već je to politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića. On je krajem avgusta izdao uredbu koja neselektivno određuje trgovinske marže trgovaca. Time je pogođen i nemački trgovinski lanac Lidl - piše dnevnik.

Centralna mera uredbe je ograničenje marži za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije proizvoda na 20 odsto, a pošto trgovci od toga moraju da podmire i sve troškove, poput zakupa, energije, marketinga i osoblja, sa takvim ograničenjem teško da mogu da posluju profitabilno.

Posledica je da bi srednjoročno strani lanci u potpunosti mogli da napuste zemlju, piše list.

Dodaje da takvo ponašanje zemlje kandidata Srbije jedva podnošljivo za EU, i da je Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku već ukazala da je "ograničavanje trgovinskih marži mera koja izvitoperuje tržište, utiče na investicije i nije u skladu sa tržišnim načelima EU" i pozvala na uzdržavanje od takvih "državnih intervencija".

Dnevnik piše da u Srbiji već godinu dana traju antivladini protesti, na kojima se učesnici bune i protiv visokih životnih troškova.

- Uz pomoć vladi bliskih medija populista Vučić je vrlo brzo pronašao krivca - strane trgovačke koncerne poput Deleza i Lidla koji pljačkaju narod previsokim cenama - piše list.

Handelsblat piše da trgovačke lance posebno ljuti to što uredba važi samo za trgovce sa ukupnim godišnjim obrtom od od oko 38 miliona evra, što znači da pogađa uglavnom velike inostrane lance, a ne važi za male srpske trgovce. Strani lanci sada maksimalno smanjuju izdatke u nadi da će izdržati do februara 2026. kada bi uredba trebalo da prestane da važi.

Handelsblat prenosi reči evroposlanika Danijela Frojnda, iz autrijskih Zelenih, da takvo "intervenisanje iliberalnih političara na tržištu za rezultat ima slabiju ponudu za kupce" i ujedno "ne približava Srbiju jedistvenom evropskom tržištu".

Navodeći da Srbija nije jedinstven slučaj, Handelsblat piše da se ona u tome verovatno ugledala na Mađarsku, gde se "strana preduzeća već godinama žale da ih premijer Viktor Orban diskriminiše vanrednim porezima i birokratskim preprekama, u koje spada i ograničenje marži kao i u Srbiji".

Trgovinski lanac Spar Austrija je zbog toga podneo zvaničnu žalbu Evropskoj komisiji koja je protiv Mađarske pokrenula dva postupka za kršenje ugovora EU. Austrijska vlada je otišla korak dalje i od Komisije zatražila da pokrene tužbu protiv Mađarske pred Evropskim sudom pravde, ali do sada još nije bilo odgovora, piše Handelsblat.

Frojnd kaže da i Orban i Vučić žele pre svih da okrive strane lance "za svoju propalu politiku i jadne ekonomske performanse". On je ocenio da "to što sada Vučić sada oponaša Orbana nije dobra vest".