Kraj ruske naftne imperije? Lukoil "završio svoju međunarodnu priču"

Kako je saopšteno iz sedišta kompanije u Moskvi, odluka o prodaji imovine doneta je "zbog uvođenja restriktivnih mera protiv kompanije i njenih filijala od strane pojedinih država", te je pokrenut proces razmatranja ponuda potencijalnih kupaca.

U saopštenju se dodaje da će prodaja biti sprovedena u skladu sa licencom američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) za likvidaciju. Ukoliko bude potrebno, Lukoil će zatražiti produženje licence kako bi omogućio nesmetano okončanje prodajnih procesa i izbegao dodatne kazne.

Sankcije pogađaju ruski energetski sektor

Sjedinjene Američke Države uvele su sveobuhvatan paket sankcija protiv Lukoila, Rosnjefta i još 34 njihove filijale, zamrzavajući svu njihovu imovinu u SAD i zabranjujući američkim kompanijama poslovanje sa njima. Američko Ministarstvo finansija dalo je rok do 21. novembra da firme koje sarađuju s Lukoilom i Rosnjeftom okončaju poslovne odnose, nakon čega bi mogle da se suoče sa sekundarnim sankcijama - što bi im onemogućilo pristup američkim bankama, osiguravačima i trgovinskim mrežama.

Sekretar američkog Trezora Skot Besent izjavio je da su sankcije uvedene jer "rusko rukovodstvo ne pokazuje ozbiljnu posvećenost mirnom rešenju rata u Ukrajini", dodajući da će Vašington nastaviti da cilja izvore prihoda koji podržavaju rusku vojnu mašineriju.

Ovaj potez deo je šire strategije Sjedinjenih Država i Evropske unije da ograniče izvoz ruskih energenata, koji čine glavni izvor finansiranja državnog budžeta. Prema procenama zapadnih analitičara, prihodi od nafte i gasa obezbeđuju više od 40 odsto ukupnih budžetskih sredstava Ruske Federacije.

Značajan udarac za Lukoil

Prema procenama bivših rukovodilaca kompanije, Lukoil bi usled prodaje mogao da izgubi oko 30 odsto prihoda, budući da će morati da se odrekne tri rafinerije i približno polovine od oko 5.000 benzinskih pumpi koje poseduje u inostranstvu.

- Lukoil je praktično završio svoju međunarodnu priču - izjavio je bivši menadžer kompanije za Politiko, dodajući da će posledice biti "teške i dugoročne" po poslovanje i profitabilnost firme.

Osim gubitka tržišta, kompanija se suočava i sa otežanim transportom sirove nafte, jer mnoge međunarodne brodarske kompanije izbegavaju saradnju sa sankcionisanim subjektima. Iako Lukoil tvrdi da će zadržati proizvodnju unutar Rusije, stručnjaci procenjuju da bi sankcije mogle ozbiljno da pogode i domaću potražnju, s obzirom na smanjene izvozne mogućnosti.

Reakcije i politički kontekst

Odluka o prodaji imovine usledila je svega nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp potpisao svoj prvi veliki paket sankcija protiv Rusije, optužujući Moskvu da nije preduzela ozbiljne korake ka zaustavljanju vojne ofanzive u Ukrajini.

Tramp je neposredno pre uvođenja sankcija otkazao planirani sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom, a Kremlj je reagovao porukom da su mere „ozbiljne“, ali da „neće slomiti rusku ekonomiju“ koja je već navikla na međunarodne restrikcije.

Uprkos zvaničnom optimizmu, ekonomski stručnjaci u Rusiji upozoravaju da bi novi talas sankcija mogao da izazove pad proizvodnje u energetskom sektoru i da dodatno smanji investicije. Brojni zapadni partneri već su obustavili saradnju sa Lukoilom, što dodatno otežava kompaniji pristup tehnološkoj opremi, rezervnim delovima i servisnim uslugama potrebnim za održavanje rafinerija i bušotina.

Evropske reakcije i pokušaji izuzeća

Dok većina evropskih zemalja podržava mere Vašingtona, pojedine države, među kojima je i Mađarska, zatražile su odlaganje primene sankcija. Premijer Viktor Orban planira posetu SAD naredne sedmice, u pokušaju da obezbedi izuzeće kojim bi Budimpešta mogla da nastavi da uvozi rusku naftu i zadrži povoljne cene goriva na domaćem tržištu.

Iako se očekuje da Lukoil uskoro objavi prve konkretne ponude za prodaju imovine, tržišni analitičari predviđaju da će proces trajati mesecima, budući da će kompanija pokušati da zadrži što veću vrednost imovine u trenutku kada su ruske firme pod jakim međunarodnim pritiskom i političkim rizikom.

Ruska reakcija i neizvesna budućnost

U Moskvi su odluku o prodaji imovine ocenili kao "prisilnu i politički motivisanu", dok rusko Ministarstvo energetike tvrdi da sankcije "neće ugroziti energetsku stabilnost zemlje". Međutim, nezavisni ekonomisti upozoravaju da bi prodaja inostranih pogona mogla da oslabi globalni uticaj ruskih energetskih kompanija i smanji pristup deviznim prihodima.

Uprkos pokušajima Kremlja da umanji značaj ovog poteza, činjenica je da Lukoil, drugi najveći proizvođač nafte u Rusiji, ulazi u period neizvesnosti bez značajnog prisustva na svetskom tržištu. Analitičari smatraju da bi to moglo da promeni strukturu globalnog tržišta nafte, otvarajući prostor konkurentima iz Bliskog istoka i Azije.