Stigla pretnja iz Rusije: Tramp hitno reagovao

Ova reakcija, prenosi Index.hr, dolazi nakon što je objavljeno da administracija predsednika Trampa razmatra zahtev Kijeva za isporuku ovog oružja dugog dometa koje bi s lakoćom moglo da dosegne Moskvu.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, juče je postavio nekoliko pitanja koja naglašavaju zabrinutost Moskve.

- Pitanje je, kao i ranije, sledeće: ko može da lansira ove projektile? Mogu li ih lansirati samo Ukrajinci ili to moraju da učine američki vojnici? - upitao je Peskov, dodajući: "Ko određuje ciljanje ovih projektila? Američka strana ili sami Ukrajinci?"

Zahtev koji bi mogao promeniti tok rata
Prošle nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je za američki portal Axios da je od Trampa zatražio „jednu stvar“ koja bi mogla primorati Rusiju da okonča rat. Ukrajinski zvaničnik kasnije je potvrdio da se radilo upravo o raketama Tomahawk, čiji domet od 2.500 kilometara daleko nadmašuje sve što je Kijevu do sada isporučeno. Prema planu, Vašington bi rakete prodao evropskim saveznicima, koji bi ih zatim prosledili Ukrajini.

Zelenski je u petak dodatno zaoštrio retoriku, poručivši ruskim zvaničnicima u Moskvi da provere „gde su im skloništa za bombe“, ukoliko predsednik Putin odbije mirovni sporazum ili prekid vatre.

Oružje koje menja pravila igre
Sa dometom do 2.400 kilometara i bojevom glavom od 450 kilograma, ovaj krstareći projektil daleko je efikasniji od bilo kog sličnog oružja dugog dometa koje su zapadni saveznici do sada isporučili Kijevu. Bivši američki predsednik Džo Bajden odbio je sličan zahtev, koji je bio deo „Plana pobede“ u 10 tačaka, koji je Zelenski predstavio krajem Bajdenovog mandata.

Tada se smatralo da bi isporuka takvih projektila bila previše rizična, jer bi mogli da gađaju ciljeve u Moskvi i potencijalno eskaliraju sukob. Ipak, kao znak rastućeg optimizma, Zelenski je za novinsku agenciju Axios otkrio da mu je Tramp tokom sastanka da će "raditi na tome".

Trampov stav i eskalacija sukoba
Iako je ranije nazivao Zelenskog "diktatorom" i optuživao ga za početak rata, čini se da je Donald Tramp promenio stav. Prošle nedelje izjavio je da veruje kako Ukrajina može povratiti čitavu svoju teritoriju.

- Mislim da je Ukrajina, uz podršku Evropske unije, u poziciji da se bori i VRATI celu Ukrajinu u njen izvorni oblik - napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social nakon govora na samitu UN-a u Njujorku.

Kit Kelog, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu, potvrdio je juče da je Tramp dao odobrenje Kijevu za izvođenje dalekometnih udara na teritoriju Rusije. Kelog je to izjavio u razgovoru za Fox News.

Na direktno pitanje znači li Trampov stav da Ukrajina može izvoditi dalekometne udare na Rusiju, Kelog je odgovorio potvrdno.

- Mislim da, čitajući šta je on rekao, i čitajući šta su rekli potpredsednik Vance kao i sekretar Rubio, odgovor je da. Iskoristite sposobnost za duboke udare - poručio je.

Kelog je takođe naglasio da "ne postoje takve stvari kao što su utočišta."

Problem sa Pentagonom i zahtev za raketama
Međutim, na pitanje da li ukrajinske snage imaju dozvolu da koriste oružje koje su im isporučile SAD na ovakav način, Kit Kelog je priznao da je situacija "mešovita."

- Ponekad dobiju deo ovlašćenja, ponekad ne. Mislim da bi svi trebalo da slede predsednikova uputstva. On je vrhovni komandant prema Ustavu i svi ga moraju slušati. Ako predsednik kaže levo - ideš levo. Ako kaže desno - ideš desno - izjavio je Kelog, ističući da Pentagon ponekad ne sprovodi predsednikove odluke.

U međuvremenu, Ukrajina je od avgusta pojačala napade dronovima i raketama na rusku energetsku infrastrukturu, ciljajući rafinerije i luke kako bi Moskvi uskratila ključne prihode od izvoza nafte.

U noći između subote i nedelje, ukrajinska mornarica potvrdila je napad krstarećim projektilima Neptun na fabriku u Brjansku koja proizvodi elektronske komponente. Istovremeno, oštećena je termoelektrana u Belgorodu, što je izazvalo masovne nestanke struje.

Eskalacija donosi i civilne žrtve. U napadima ukrajinskih dronova u blizini Moskve, poginuli su 76-godišnja žena i njen šestogodišnji unuk. S druge strane, u masovnom ruskom bombardovanju Kijeva u nedelju poginule su četiri osobe, uključujući 12-godišnju devojčicu.