"Erdogan oseća da gubi vlast i sve se više okreće diktaturi"

- Erdogan, koji svojom zemljom vlada 23 godine, ne može sebi da priušti da napusti predsedničku palatu. On isuviše dobro zna da promena političkih prilika u Turskoj ne bi bila samo primopredaja vlasti - on i njegovi saveznici morali bi da računaju i sa ličnim konsekvencama - piše švajcarski dnevnik.

NZZ piše da se u Turskoj širi siromaštvo, da su u protekle četiri godine milioni ljudi zvali vladin "hotlajn" telefon za socijalnu pomoć. Razlog je, prema pisanju lista, turska ekonomska politika, koja je od uvođenja predsedničkog sistema 2018. godine "u slobodnom padu".

Tržište rada su, piše NZZ, pre svega pogodili sve učestaliji bankroti i zatvaranja firmi u tekstilnoj industriji i građevinarstvu, dve najvažnije privredne grane, pa stopa nezaposlenosti raste, a nada građana da će naći novi posao sve je manja.

- Opadanje privrede najteže je pogodilo Erdoganove najveće pristalice, niži i srednji sloj. Utoliko nije iznenađenje što je podrška Erdoganovoj partiji pala sa 50 na oko 30 odsto. Erdogan pokušava da nacionalističkom i islamističkom politikom osigura naklonost masa, o kojima ne može da vodi brigu. Uz to, pokušava pravnim putem da ućutka svoje protivnike - ocenjuje NZZ.

Pošto se njegova vlast topi, piše list, Erdogan sistematski guši demokratski otpor, pa se tako od protesta u Istanbulu 2013. godine suzbija svaki, pa i najmanji protest na ulicama.

Organizacije civilnog društva suočene su sa krivičnim prijavama i finansijskim pritiscima, a pod Erdoganovom vlašću uhapšeno je više od 1.000 novinara, piše NZZ, dodajući da je Erdogan do sada pod svoju kontrolu stavio više od 95 odsto medija i da se od izmene Zakona o internetu, svaka informacija koja se vladi ne sviđa kvalifikuje kao dezinformacija i uvreda predsednika.

Međutim, svi ti koraci sa ciljem suzbijanja opozicije, ućutkivanje medija i hapšenje najistaknutijeg političkog protivnika, lidera najjače opozicione partije CHP i gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, nisu Erdoganu do sada doneli nikakvu prednost i veću podršku javnosti.

Zato je nedavno preduzeo korak koji je "u kontekstu političke istorije Turske izuzetno opasan".

- Erdogan je preko njemu potpunog lojalnog pravosuđa proglasio ilegalnim pre dve godine održani partijski kongres CHP. Cilj je da se ukloni novo, omiljeno rukovodstvo te stranke, koje treba da zameni sudski imenovani "poverenik". Od tada u Istanbulu redovno izbijaju neredi - piše NZZ.

Švajcarski dnevnik piše da od prelaska moderne Turske na višepartijski sistem, 1946. godine, nikada, pa ni u vreme vojnog puča, nijedan partijski kongres ili izbori nisu poništeni i da nikada odlukom suda nije stavljena van snage volja birača.

- Poništavajući partijski kongres CHP, Erdogan je praktično stavio van snage višepartijsku demokratiju u Turskoj. Nije mu bilo dovoljno da vrši pritisak na birače i zastrašuje kandidate, sada je potrebno da se opozicija i institucionalno ukloni - piše dnevnik

NZZ prenosi ocenu koju je u listu Fajnenšel tajms izneo profesor za srednjoevropsku istoriju na Univerzitetu u Stokholmu Hauard Ajzenstat, koji je za situaciju u Turskoj rekao da "sudovi ubrzano donose odluke koje zemlju od autoritarizma vode u diktaturu, i da se, iako još postoje izbori, korak po korak gase i poslednji ostaci takmičarske politike".