Švajcarci pišu: Ako EU ne promeni stav, nestaće energija demokratskih protesta u Istočnoj Evropi

- Zajednička želja većini tih manifestacija je da svoje društvo usmere ka Zapadu. Iz Kijeva, Minska, Iz Bukurešta i Tbilisija čuje se isti poziv, a pored nacionalne zastave mogu se videti i zastave EU. Teško da može da postoji bolji dokaz za "meku moć" evropske zajednice država - piše NZZ.

Švajcarski dnevnik primećuje da su u mnogim zemljama Istočne Evrope masovni prodemokratski protesti s početka 2000-ih ostali bez rezultata ili su naprosto ugušeni brutalnom silom kao u Rusiji, a deset godina kasnije i u Belorusiji.

U zemljama Istočne Evrope je, piše dnevnik, u postkomunističkim decenijama nastao novi srednji sloj ljudi koji su obrazovani, dobro zarađuju, poznaju EU i inostranstvo i mogu da porede stvari.

- Oni više nisu spremni da u svojoj zemlji trpe okolnosti kakve su nezamislive u zapadnom susedstvu. Žele pre svega ono što nazivaju normalnim životom - funkcionalnu državu, sa dobrim bolnicama, školama, funkcinalno pravosuđe, slobodne izbore, neometanu slobdu kretanja i pristup znanju. Iz tog pragmatizma se rađa gnev prema korumpiranim i autoritarnim vlastima, koji je pogon i demonstranata u Srbiji - piše NZZ.

- Skoro svima je zajednička i nespremnost da se partijski organizuju. Međutim, u reprezentativnim demokratijama preti opasnost da se na taj način raspline snaga demonstranata - ocenjuje NZZ i dodaje da ako u ustavima nema elemenata direktne demokratije, preti zamiranje masovnih građanskih protesta.

- Proizlazi da unutrašnja dinamika sama očigledno nije dovoljna za promenu. I upravo zato su demonstranti gledali u Brisel. EU se, međutim, uvek mučila kako da postupa sa takvim manifestacijama - piše dnevnik.

Kao primer NZZ navodi represiju u Rusiji i Belorusiji koja je uglavnom bila praćena nemoćnim protestima Brisela, ili propust EU da političku transformaciju postavi kao uslov Rumuniji još prilikom pristupanja 2007. godine, i podršku koju su evropske socijaldemokrate neprestano davale rumunskoj "korumpiranoj" Socijaldemokratskoj partiji.

Slično je, piše dnevnik, i sa Mađarskom, samo što su u njenom slučaju evropski konzervativci dugo podržavali premijera Viktora Orbana. A i sama EU je sebi nametnula pravila koja jako otežavaju postupanje protiv država koje povrede demokratski konsenzus, dodaje list.

- Pogrešna partijsko-politička solidarnost i sistemske blokade objašnjavaju zašto u Budimpešti i Bukureštu mogu da rovare antizapadni političari, a Brisel ih još i izdržava. Uz to, istočni vlastodršci su jako dobro razumeli kako da se održe na vlasti. Aleksandar Vučić nudi Berlinu litijum, kupuje francuske mlaznjake i obećava red. Na takvu stabilokratiju su igrali i Brisel i veliki evropski glavni gradovi, svakako i Berlin. Ali u konačnici je krug država oko EU sve samo ne stabilan - piše NZZ.

To što na Balkanu nema otvorenih sukoba, može se zahvaliti samo američkom vojnom prisustvu, koje u svakom trenutku može da nestane, piše NZZ i naglašava da zato Zapadna Evropa mora da preuzme odgovornost koju nije ispunila još od 1989. godine, kada je počeo pad socijalistilčkih sistema na istoku Evrope.

- Iz ptičje perspektive situacija mora da izgleda kao iznenađenje. Mađarska i Srbija su ekonomski beznačajne državice. Bosansko-srpska paradržava Milorada Dodika je tako mala da se teško nalazi na mapi. Pa ipak Orban, Vučić i Dodik vuku Zapad za nos - piše dnevnik.

NZZ ocenjuje da uopšte nije nemoguće rešiti ta regionalne pitanja. Eufor treba, po mišljenu tog dnevnika, da sprovede nalog za hapšenje Dodika, a Nemačka treba da Mađarskoj zapreti obustavljanjem ulaganja, što Viktor Orban ne bi dugo izdržao.

- U Srbiji bi bila dovoljan jedan gest: Da evropski zapad oda priznanje hrabrosti i angažmanu demonstranata i da prestane da Vučića posmatra kao partnera - piše NZZ.

- To bi svakako bio raskid sa dosadašnjim evropskim manirima. Ali Evropa mora da se odluči: Ili će se prikloniti robusnoj susedskoj politici, ili će te susede preuzeti sistemski konkurenti Moskva, Peking, pa i Ankara, s teškim posledicama po stabilnost i sposobnost delovanja ostatka Evrope - zaključuje NZZ.