Ovako će Ukrajina izgledati ako se završi rat: Koja je uloga SAD?

Tampon-zona bi bila velika demilitarizovana oblast - čije granice još nisu određene - unutar sadašnje teritorije Ukrajine, razdvajajući ruske i ukrajinske snage. Zbog svojih tehnoloških kapaciteta, SAD bi imale glavnu ulogu u nadgledanju zone pomoću dronova, satelita i drugih obaveštajnih sredstava, ali bi to koordinisale sa drugim državama koje bi takođe učestvovale u nadzoru, piše NBC.

Prema tom planu, zonu bi mogle da obezbeđuju trupe iz jedne ili više zemalja koje nisu članice NATO-a, poput Saudijske Arabije ili čak Bangladeša. Sagovornici naglašavaju da američke trupe ne bi bile raspoređene unutar Ukrajine.

Izbegavanje NATO simbola
Predsednik Rusije Vladimir Putin morao bi da pristane na svaki plan koji uključuje bezbednosne garancije za Ukrajinu. Kako je NATO za njega ključna sporna tačka, planeri namerno izbegavaju upotrebu NATO snaga i bilo kakvo pominjanje "NATO brendiranja". Umesto toga, bezbednosne garancije bi se oslanjale na trupe izvan NATO-a i na niz bilateralnih sporazuma između Ukrajine i njenih saveznika, kako bi se Kijevu pružile garancije bez formalnog pozivanja na član 5. NATO-a, što je crvena linija za Moskvu.

Plan je i dalje samo okvirni i mogao bi da zaživi tek ako se dogovore Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, uz saglasnost lidera zemalja uključenih u sistem garancija, uključujući i predsednika Donalda Trampa.

Ovaj plan razvijen je nakon Trampovog susreta s Putinom 15. avgusta u Aljasci. Iako se tada očekivalo da će sastanak otvoriti prostor za direktne razgovore Putina i Zelenskog, pregovori o miru od tada su usporeni. Ipak, saveznici Ukrajine nastavili su rad na modelu bezbednosnih garancija, smatrajući da bi one bile ključne za svako rešenje sukoba.

Uloga saveznika i nova pravila
U četvrtak su se sastali članovi grupe saveznika poznate kao "koalicija voljnih" kako bi razmotrili formalizaciju pojedinih aspekata plana. Sastanak su vodile Francuska i Velika Britanija, koje se očekuje da preuzmu glavnu ulogu u pružanju bezbednosne podrške Ukrajini po završetku rata.

Zelenski je posle sastanka napisao na platformi X:

- Detaljno smo razgovarali o spremnosti svake zemlje da doprinese obezbeđivanju sigurnosti na kopnu, moru, u vazduhu i sajber prostoru. Usaglasili smo stavove i razmotrili elemente bezbednosnih garancija - napisao je.

Među izazovima planiranja je i odluka šta bi predstavljalo ruski upad koji bi zahtevao reakciju Ukrajine ili snaga nadzora, i kakav bi odgovor bio dozvoljen. Pravila angažovanja tek treba da se razrade i očekuje se da će biti predmet sporova i nakon eventualnog sporazuma.

Pored tampon-zone, važno je i obezbediti da Rusija ne može da ugrozi ukrajinsku ekonomiju. Zato bi Turska imala zadatak da osigura slobodan protok robe i usluga kroz Crno more, nadgledajući i kontrolišući Bosfor i Dardanele. Turska je već igrala ključnu ulogu u uspostavljanju pomorskog koridora za izvoz žita iz Ukrajine neposredno posle ruske invazije.

Pentagon i nova saradnja
Razgovorima u Pentagonu rukovodi general Ratnog vazduhoplovstva Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba. Pored odvraćanja i obuke, tema je i vojno-industrijska saradnja. SAD razmatraju dogovor vredan oko 100 milijardi dolara, kojim bi Ukrajina kupovala američko oružje, dok bi SAD zauzvrat dobile prava na intelektualnu svojinu za napredne sisteme koje su razvili Ukrajinci, rekao je jedan američki zvaničnik.

Nedelju dana nakon Trampovog sastanka s Putinom, Kejn je Trampa upoznao s četiri opcije garancija bezbednosti i preporučio najambiciozniju.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit nije komentarisala detalje plana:

- Predsednik Tramp je taj koji donosi odluke. Iz poštovanja prema tekućim diplomatskim pregovorima, Bela kuća neće izlaziti pred njega po ovom pitanju - navela je u izjavi.

- Svako ko anonimno tvrdi da zna šta će on podržati ili ne podržati - nema pojma o čemu govori - dodala je.

Sagovornici upoznati s planom nisu želeli da potvrde da li je Tramp dao zeleno svetlo za neku od opcija.