Najdramitičnija Trampova vojna naredba, Evropa u šoku

Prema navodima šest izvora upoznatih s odlukom, reč je o stotinama miliona dolara vojne pomoći na koju se oslanjaju najranjivije članice alijanse. Potez je uzdrmao evropske saveznike, dok se američki kongresmeni pitaju kakvu poruku Bela kuća šalje Moskvi, naročito u trenutku kada Tramp nastoji da postigne dogovor o okončanju rata u Ukrajini i ponovo izvlači Vladimira Putina iz diplomatske izolacije, prenosi "Vašington post".

"Evropa mora da preuzme više odgovornosti"
U saopštenju Bele kuće navodi se da je smanjenje pomoći "usaglašeno" sa evropskim partnerima i da je u skladu sa Trampovim nalogom da se preispita američka spoljna politika i njegovo dugogodišnje insistiranje da Evropa više ulaže u sopstvenu odbranu.

- Evropa je već napravila korake u tom pravcu. Zadovoljni smo inicijativama naših saveznika - piše u saopštenju. Pentagon nije želeo da komentariše odluku.

Baltičke zemlje najviše pogođene
Najviše će biti pogođena Baltička bezbednosna inicijativa, program koji finansira vojnu infrastrukturu i obuke u Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Ove zemlje ulažu veliki deo svog BDP-a u odbranu, ali im male ekonomije otežavaju održavanje stabilnog sistema bez američke podrške. Program je pokrenut 2018. i svake godine je gotovo udvostručavan, a ovog leta Senat je odobrio 225 miliona dolara za nastavak projekta.

- Ovaj novac ima simboličnu i stratešku vrednost - pokazuje da je Amerika uz Baltik i sprečava mogućnost da bi jednog dana morala direktno da uđe u rat kako bi ispunila NATO obaveze - rekla je Loren Speranza, bivša savetnica u Pentagonu.

Kongres u nedoumici, Moskva u iščekivanju
U američkom Kongresu, gde i republikanci i demokrati snažno podržavaju NATO i Ukrajinu, reakcije su zbunjene i kritične. Nije jasno koliko tačno sredstava će biti pogođeno i da li deo novca uključuje pomoć Kijevu. Zabrinutost raste i zbog mogućnosti da Pentagon, čak i kada Kongres odobri sredstva, samostalno "preusmeri" novac na druge prioritete.

Fokus na Kinu i unutrašnju bezbednost
Zvaničnici u Pentagonu tvrde da se prioriteti administracije menjaju - sve više pažnje usmerava se na unutrašnju bezbednost, granice i, naročito, na rastuću vojnu moć Kine u Pacifiku. Najbliži saradnici Pentagona, poput Elbridža Kolbija, smatraju da SAD ne mogu da održavaju sadašnji nivo podrške Evropi i istovremeno odgovore na izazove koje predstavlja Peking.

Trampovi signali kontradiktorni
Trampov odnos prema Evropi i Rusiji već godinama oscilira između oštrih kritika i otvorenih simpatija prema Putinu. Tokom nedavne posete predsednika Poljske Beloj kući, Tramp je izjavio da SAD neće povući vojnike iz te zemlje, bliskog saveznika Baltika, i dodao: "Ako ništa drugo, tamo ćemo poslati još više vojnika."

Ipak, evropski zvaničnici strahuju da bi šire rezove u američkom vojnom prisustvu na kontinentu mogla da potvrdi i tekuća revizija globalnog rasporeda snaga Pentagona.

Šta sledi?
Novac koji je već odobren može se koristiti do oktobra 2026, ali ostaje nejasno koje će još programe administracija ukinuti i kada. Očekuje se žestoka reakcija Kongresa, gde raste zabrinutost da Bela kuća ne troši sredstva na način koji je zakonodavac jasno propisao.