Mislila da je oči bole od previše gledanja u ekran, ali to je bio znak ZASTRAŠUJUĆE BOLESTI

Amanda Han (29) iz Njujorka godinama je imala sitne zdravstvene probleme – od povremenih napada utrnulosti do problema s pamćenjem – ali ih je ignorisala. Sve dok se nije pojavila oštra bol u oku, posebno kada bi pogledala prema dole ili u stranu, piše Daily Mail.

U početku je mislila da nije ništa ozbiljno. Radila je u digitalnom marketingu i danima je sedela ispred računara, pa je mislila da samo napreže oči. Ali, 2019. njen vid je počeo da se menja – slika je postala mutna, boje čudne, a osećaj u oku neprirodan. To ju je navelo da konačno potraži pomoć lekara.

Oftamolog ju je uputio na hitnu magnetsku rezonancu, nakon čega je usledio šok – dijagnoza multiple skleroze (MS), hronične autoimune bolesti koja zahvata mozak, kičmenu moždinu i očne živce.

"Bila sam potpuno zatečena. Moja majka takođe ima MS, pa mi je sve delovalo nestvarno. Morala sam da potražim mišljenje još nekoliko lekara da bih poverovala”, prisetila se Amanda.

Danas, šest godina nakon uspostavljanja dijagnoze, naučila je da živi s ovom bolešću i prilagodi se novim okolnostima.

“MS je deo mog života, ali me ne definiše. Ima teških dana, ali fokusiram se na ono što mogu, na aktivnosti koje me raduju i na povezivanje s drugima”, objašnjava Amanda.

Dijagnoza ju je podstakla da potpuno promeni način života: više šetnji, manje prerađene hrane, ishrana s niskim udelom ugljenih hidrata i izbegavanje stresa.

“Izbacila sam toksične ljude i trudim se da usmerim energiju na ono što je zaista važno. Naučila sam da zdravlje mora biti na prvom mestu.”

Na društvenim mrežama često deli svoje iskustvo, a mnogi joj se javljaju s porukama zahvalnosti jer im njena priča pomaže da se osećaju manje usamljeno.

“To mi daje snagu da nastavim da delim svoje putovanje”, kaže.

Amanda naglašava da multipla skleroza ne znači kraj normalnog života:

“MS ne znači da je život gotov, već da može izgledati malo drugačije. Drugačije nije loše – i dalje može biti lepo. Nadam se da će ljudi shvatiti da, uprkos bolesti, mogu da živim ispunjen, srećan i 'normalan' život – samo u svojoj verziji normalnog”.